Напомена: Поштовани читаоци, уредништво братског сајта "Руска Народна Линија" честитајући јубилеј (90 година од рођења) нашем познатом историчару Василију Крестићу, показало нам је пример како се треба односити према великанима националне науке, историје и културе уопште. Преносимо у целини превод овог текста у коме редакција РНЛ честита јубилеј нашем уваженом академику...
† † †
Редакција Русске Народне Линије срдачно честита јубилеј, 90-ти рођендан, водећем србском научнику академику Василију Крестићу.
Василије Крестић (рођен 20. јула 1932. године) – водећи је југословенски и србски историчар, академик Српске академије науа и уметности. Рођен је у селу Ђала (Краљевина Југославија). Тамо је завршио основну школу, а гимназију – у Зрењанину. Године 1957 дипломирао је на Филозофском факултету Белградског универзитета. Десет година потом у истој установи је заштитио докторску дисертацију на тему «Хрватско-мађарски споразум из 1868. године». Од 1967. године предаје на Београдском универзитету – 1973. године постаје доцент, в 1979. године професор. Од 1981. године предводи катедру националне историје Новог века. Члан је Српске академије наука и уметности (САНУ). Од новембра 1993 до априла 2011. године био је секретар Одељења историјских наука.
Научну и истраживачку делатност спроводио је у Будимпешти, Бечу, Мајнцу, Прагу, Москви и Бону. Његова научна интересовања повезана са широким пространством јужнословенских земаља у периоду од XVIII до ХХ века. Као зналац аустријских архива, он је неколико година био члан Српске експертске групе, која је радила на архивским материјалима Србије за време Првог и Другог светског рата. Учествовао је у писању знаменитог Меморандума САНУ.
Прошле године на руском језику је изашла његова књига «Геноцидом до велике Хрватске», у којој се детаљно изучава друштвено-политичка ситуација у Хрватском делу Аустро-Угарске, о чему је подробније писао наш стални аутор, председник Србског одељења Руског Сабрања, Ранко Гојковић.
Срби су се нашли у улози «жртвеног јарца» за све слојеве хрватског друштва: за католике, Срби су доживљавани као извор ширења «шизме»; за европејце – оваплоћење «азијатства»; за оне који су се плашили да Хрвати неће успети добити посебан статус на простору Двоједине монархије, Срби су били опасност самом чињеницом своје солидарности са поданицима србских и црногорских краљева; на крају, у очима конзервативних Хрвата, Срби су доживљавани као «оружке либерала».
Тако да је тај комплекс разлога – између осталог – постао она основа, на којој је касније израсла клеро-нацистичка усташка идеологија.
Книга није једноставна за читање али је изузетно важна за све који се баве изучавањем сложене балканске проблематике.
Редакција Руске Народне Линије
Извор: РНЛ
Фото: РНЛ
