Људмила Дебус
Напомена уредника "Саборника" и преводиоца текста: Поштовани читаоци, Вашој пажњи нудимо текст сестре Људмиле Викторовне Дебус о историјату са доласком иконе Мајке Божије "Трoјеручице" у Тарску епархију Омске Митрополије Руске Православне Цркве. Дирљива је историја коју описује сестра Људмила, са Промислитељским Крсним ходовима и отварањем подворја у част иконе МБ Тројеручице у далеком Сибиру. Могу само заблагодарити Господу што сам био део те дивне историје и још једног доказа о Промислитељским везама два истокрвна и истоверна народа - Срба и Руса. Пресвета Богородице Тројеручице, као што Си зацелила и спојила одсечену руку Јована Дамаскина, као што си вратила Крим у окриље Русије, тако врати Косово у окриље србске државности и спој и зацели одсечене србске земље у једну целину...
♦ ♦ ♦
Историја је почела у Србији, 2012. године. Србски старац Симеон благословио је да се осликана икона «Тројеручица» однесе у манастир Хиландар ради узимања благослова од оригиналне иконе, а да потом крене на Крсни ход у Русију. Који догађаји су то проузроковали, није ми познато. Можда са повратком руковођења Владимира Владимировића... Сећам се да је уочи тога прошао Крсни ход са Свете Горе са Појасом Пресвете Богородице.
Треба схватити православну Србију у протестантско-католичкој Европи, њену љубав и веру у једнокрвну Русију. Уочи Првог Светског рата када је Срба било око 20 милиона, у разговору са Енглеском србски краљ је изговорио фразу која је постала крилатица: «Нас и Руса 200 милиона!» И заиста, Николај Други је ушао у рат да би заштитио малену Србију. И ту руску непромишљеност диктирану љубављу Срби плаћају својом љубављу према свему руском. Постоји србско предање да птичица кос треба да разбуди медведа, иначе ће он погинути. И постоји србска пословица: «На Небу - Бог, на земљи Русија!» И још о Русији: «Све земље граниче са суседним земљама, а Русија са ким жели!».
И тако, поборавивши две недеље у манастиру Хиландар, новоосликана икона «Тројеручица» кренула је по 
Белорусији, Украјини, боравила на Криму, прошла по Донбасу, била на Алтају (У Казахстан нису дозволили пролаз) и године 2016 затекла се у Омску, за јубиларни празник 300 година од оснивања Омска. Командир конвоја «Тројеручице» Миодраг Бајић објаснио је следечим речима своју мисију: ми идемо и молимо Матушку: «Као што Си зацелила и спојила одсечену руку Јована Дамаскина, тако спој одсечене делове Русије» (ове речи касније су се и оствариле, недуго после Крсног хода са «Тројеручицом» на Криму, дошло је до повратка овог острва у «родну луку», дошло је до повратка Крима у окриље руске државности – напомена Р.Г.).
Крсног хода по Тарској епархији сећам се као својеврсног чуда. Икона је ишла на козачкој барци «Атаман Јермак – кнез Сибирски», направљеној по историјским цртежима са огромним ликом Спаситеља на црвеном платну. Заустављали су се на сваком пристаништу. Народ је, угледавши црвено једро, трчао ка реци, дечаци су се пели на палубу, прва лица многих насеља сусретала су крстоносце са хлебом и сољу. Козаци су служили молебане и окружени народом, ишли са иконом у цркву. Царовала је руска саборност: Црква, власт, народ.
После три недеље пловидбе барком, козаци су прешли у теренски џип и још три недеље ишли са иконом по нашим тешко доступним селима. Са службама, молебанима, сусретима – обишли су 88 парохија! Такво одушевљење у епархији не памтим, ни пре ни после тога догађаја. Тамо, где су сасвим заборавили да су православни, људи су отварали своје закључане молитвене собе, служили Богородици и плакали...
У Уст-Ишиму икона је склизнула у реку и том приликом је била оштећена. Срби је нису вратили кући, остала је у Русији на рестаурацији.
После годину дана, по благослову игумана Симеона, по њу је у Русију кренуо познати србски друштвени делатник – Ранко Гојковић.
Био је задовољан рестаурацијом, позвонио је старцу Симеону, а овај је неочекивано одговорио: «Нека остане у Русији, она је сада тамо потребнија, само нека је не држе у кабинету, треба к Њој народ да долази». Козаци су почели размишљати коме да је дају и обратили су се епископу Саватију. Рекли су му: «Само да буде у храму!». Владика је одговорио: «Не мислим да је држим у кабинету!». И та невина фраза, исте речи које су изашле из уста Владике и старца Симеона (тек касније су и Владика Саватије и отац Симеон сазнали како су изговорили исте речи – примедба Р.Г.), била је сигнал за козаке да су направили правилан избор.
Град Тара у Сибиру - долазак "Тројеручице" у седиште Тарске епархије
Питала сам Србе, зашто је икона поклоњена баш нашој Епархији. Рационалан одговор нису могли дати. Матушка «Тројеручица» је изабрала. Игуман Серафим (Саргатски манастир) са смирењем објашњава: «Мати жури тамо где је деци лоше. Гинемо – зато је и дошла!»
Превод: Ранко Гојковић
♣ ♣ ♣
ТЕКС НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ
О Саргатском образе Божией Матери "Троеручица"
Людмила Викторовна Дебус
История началась в Сербии в 2012 году. Сербский старец Симеон благословил написать образ "Троеручицы", отнести в монастырь Хиландар для благословения у Первообраза и идти в Россию. С какими событиями это было связано - не знаю. Может с возвращением к руководству Владимира Владимировича... Помню, перед этим Россию прошел Крестный ход Афонской Горы с Поясом Пресвятой Богородицы.
Надо понимать православную Сербию среди католико-протестантской Европы, ее любовь и веру в единокровную Россию. Перед Первой мировой, когда сербов было 20 млн, в разговоре с Англией сербский король произнес фразу, ставшую крылатой: "Нас с русскими 200 миллионов!" И действительно, Николай Второй вошел в войну, защищая маленькую Сербию. И сербы платят, за это русское безрассудство продиктованное любовью, своей любовью ко всему русскому. Есть сербское предание, что птичка кулик должна разбудить медведя, иначе она погибнет. И есть сербская пословица: "На Небе - Бог, на земле - Россия!" И еще про Россию: "Все страны граничат с соседними странами, а Россия с кем хочет!"
И вот, пробыв две недели в монастыре Хиландар, новописанный образ "Троеручицы" пошел по Белоруссии, Украине, были в Крыму, на Донбассе, прошли Алтай (в Казахстан не впустили), в 2016 оказались на празднике 300-летия Омска. Командир конвоя "Троеручицы" Миодраг Баич объяснял свою миссию: мы идем и просим Матушку: "Как ты прирастила отсеченную руку Иоанна Дамаскина, так прирасти отсеченные части России".
Крестный ход по Тарской епархии вспоминаю как чудо. Икона шла на казачьем струге «Атаман Ермак – князь Сибирский», изготовленный по историческим чертежам с огромным Спасом на красном полотнище. На каждой пристани останавливались. Народ, завидев алый парус, сбегался к реке, мальчишки забирались на борт, первые лица многих поселений встречали крестоходцев с хлебом-солью. Казаки служили молебен и, окруженные народом, шли с Иконой в церковь. Царила русская соборность: Церковь, власть, народ.
Три недели на струге, затем казаки пересели в джип и ещё три недели шли по труднодоступным нашим селам. Со службами, молебнами, встречами - 88 приходов! Такого воодушевления в Епархии не помню ни до, ни после этого события. Там, где совсем забыли, что они православные, люди вскрывали свои заколоченные молитвенные комнаты, служили Богородице и плакали...
В Усть-Ишиме икона упала в реку и повредилась. Домой не повезли, оставили в России на реставрацию. Через год, благословением игумена Симеона, за ней приехал известный сербский общественный деятель - Ранко Гойкович. Реставрацией остался доволен, позвонил старцу Симеону, а тот, неожиданно: "Оставь в России, она там больше нужна, только пусть не хранят в кабинете, надо, чтоб народ к Ней шел". Казаки начали думать, кому отдать и обратились к епископу Савватию. Говорят: "только чтоб в храме!" Владыка ответил: "в кабинете не собираюсь держать!" И эта невинная фраза, единая в устах Владыки и старца Симеона, стала знаком для казаков, что верный выбор сделали.
Спрашивала сербов, почему именно в нашу Епархию. Рационального объяснения не услышала. Матушка "Троеручица" выбрала. Игумен Серафим (Саргатский монастырь) со смирением объясняет: "Мать спешит туда, где детям плохо. Погибаем - потому и пришла!"
Извор: В контакте: «Троеручица» Омская область
Фото: Вконтакте "Тројеручица" и лични архив уредника "Саборника"
Тобољск, аутор текста - сестра Људмила, Ранко и Славко Гојковић са иконом "Тројеручицом", поклон игумана Симеона Тарској епархији РПЦ
Саргатка - слева на десно: Константин Крилов козачки атаман, Ранко Гојковић, Владика Саватије, Владика Теодосије, Славко Гојковић
