На конференцији посвећеној стогодишњици присилног одречења од власти Цара Николаја, говорили православни свештенослужитељи од Владивостока, преко Србије до Сједињених Америчких Држава…
Поводом стогодишњице насилног одречења Цара Николаја II од власти, у Лењинградској области у селу-железничкој станици Сологубовка где је први пут замироточила икона Цара Николаја II, 16/3. марта 2017. године одржана је Међународна конференцији „Поштовање Светих Царских Страстотерпаца и прослављење царских слугу у Русији и иностранству“. У раду конференције учествовало је пет архијереја Руске Православне Цркве (два у директном учешћу, два архијереја су се обратила учесницима путем Скајпа, а писано обраћање трећег архијереја прочитао је Анатолиј Степанов) као и већи број свештенослужитеља из различитих еоархија. Учешће у конференцији узели су свештенослужитељи који живе у Србији, Украјини, Белорусији и САД, као и свештенослужитељи из различитих рејона Русије - Санкт-Петербурга, Москве, Јекатеринбурга, Пскова, Рјазања, Лењинградске области, Владимирске, Јарославске, Мурманске, Тверске и Калужске области. Публикацију реферата са конференције „Поштовање Светих Царских Страстотерпаца и прослављење царских слугу у Русији и иностранству“ почињемо са рефератом игумана манастира Рукумија, оца Симеона (Станчетића). Путем Скајпа отац Симеон се директно обратио учесницима скупа и прочитао реферат уз симултани превод Ранка Гојковића, уредника портала „Саборник србско-руски“. Желео бих да додам да сам се уочи публикације овог реферата на нашем порталу, чуо са Анатолијем Дмитријевичем Степановим, председником Руског Сабрања и главним уредником Руске Народне Линије, једним од организатора ове конференције. Брат Анатолиј је пренео срдачну захвалност оцу Симеону због учешћа на конференцији, рекавши да је његово излагање о поштовању Цара Николаја у Србији наишло на веома топао пријем међу свим учесницима конференције…
Духовни оци, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, благословите, браћо и сестре, Христос Спас посреди нас!
О томе да је несрећна Фебруарска револуција изазвана због страха обезбоженог Запада да ће Русија изаћи из рата као најмоћнија сила на планети и да су Западу у томе помогле домаће обезбожене слугерање, вама је јасно, ја о томе нећу говорити. Желим само да пренесем руској браћи делић поштовања које је наш народ исказао према Цару Мученику.
Први покушај да се подигне споменик Цару Николају, покренуо је велики српски државник Никола Пашић.
Наиме, он је 1922. године отворио штедну књижицу са почетном сумом од 650 хиљада динара. У својој опоруци он је следећим речима речима навео сврху овог новца: „У случају моје смрти, новац по овој књижици предати председнику Народне Скупштине, са жељом да Скупштина реши да се овај новац употреби за подизање споменика богоупокојеном Руском Цару Николају у знак захвалности српског народа.
Никола Пашић се упокојио 1926. године, међутим, његова опорука није извршена. Новац на штедној књижици је остао, па је крајем 1944. године износио око милион и осамсто хиљада динара. Доласком „ослободилаца“ 1946. године у Београд, овај новац се губи и заборавља се Пашићева опорука.
Државна власт у Србији је са благословом Цркве исправила ову неправду и Цару Николају је пре пар година у Београду подигнут споменик достојан његове мученичке жртве.
У другој српској престоници, Бања Луци – главном граду Републике Српске – такође је подигнут пре пар година у центру града леп споменик Цару Николају.
У храму Светог Александра Невског у Београду, на Дорћолу, задужбини Краља Александра Карађорђевића, у унутрашњости храма на десној страни у апсиди, налази се спомен-плоча Цару Николају и Краљу Александру I. На тој плочи пише: „Великим словенским мученицима Цару Николају II и Краљу Александру I. Спомен-плочу су подигли верни потомци из захвалности према овим великанима. До Другог светског рата испред овог споменика чуване су руске ратне заставе, које су касније уништили Немци.
У срцу прелепог београдског Врачара налази се улица посвећена Цару Николају II.
У селу Јошеви у Подрињу на падинама планине Цера (Шабачка епархија), недавно је подигнут храм Светом Цару Николају II. Тај храм је срце Духовног центра «Свети владика Николај» за духовни и национални препород српског народа.
У изградњи је храм Светој Царској породици Романов у манастиру Рустово у Црногорском приморју, у Паштровића гори код Светог Стефана.
Православно братство «Свети Цар Николај II Романов» у Браничевској епархији из околине Петровца на Млави, од 2000. године слави Крсну славу Светог Цара Николаја и његове свете породице. Започели су у Руској цркви у Београду код оца Виталија Тарасјева, а после тога, до данашњег дана, слава се прославља у манастиру Златенац.
У нашем манастиру Рукумија, поштовање Светом мученику Цару Николају II и Светој мученици Царици Александри и њиховој за Господа Христа мученој деци, вршимо служењем Свете Литургије у дане када је то Црква одредила.
А за ову прилику, за ову конференцију у коју се и ја укључих путем технике, написао сам и једну песму о Цару Николају, заштитнику Србиновом.
Да Гопод Бог да, да се Свети Цар Николај II све више и више поштује у земљи Србији и Српским земљама. То можемо остварити путем чувања Свете Православне Вере, кајући се за своје грехе и будно стражећи над собом кроз молитву Господу Исусус Христу, Сину Божијем и човечијем, Коме нека је слава са Оцем и Светим Духом, всегда ниње и присно и во вјеки вјеков. Амин!
