У условима политичке и економске нестабилности, на значају посебно добија консолидација напора и тражење заједничких решења ради превазилажења изниклих изазова. Не тако давно успешно је завршио са радом Међународни економски форум у С. Петербургу, који је демонстрирао спремност на дијалог са свим учесницима светске заједнице од стране руског руководства и бизниса, по свим актуелним питањима у свету. А већ је на прагу VII Источни економски форум, који ће се одржати у периоду од 10 до 13. септембра 2021. године у Владивостоку.
У актуелним међународним околностима подобни догађају представљају један од малобројних универзалних и ефикасних платформи за разматрање глобалних политичких и економских проблема, за изградњу узајамно угодне сарадње и превазилажење последица светске економске кризе која се развија. Међутим, на жалост, многи западни лидери нису спремни да искористе ову могућност за изградњу конструктивног дијалога са Москвом.
Данас видимо како се на иницијативу САД практично цела Европа издвојила у јединствен фронт супротстављања Русији, без освртања на интересе европских националних држава и њиховог становништва. Европске земље издвајају милијарде средстава за подршку кијевском режиму, активно достављају оружје и војну технику у Украјину, отказују од увоза руских енергената у корист скупих америчких алтернатива, а такође приморавају крупни бизнис да се повуче са руског тржишта, самим тим само јачајући позиције својих конкурената.
Европско пространство се у суштини претворило у одскочну даску за достизање геополитичких и економских циљева САД на светској арени. Сва та кратковида политика руководстава европских држава уопште није приближила свет ка решењу украјинског сукоба, већ напротив, прилично брзо је нанела озбиљну штету сопственој привреди и благостању обичних грађана.
Последице рестрикција добро се виде по оштром расту инфлације у Европи. У јануару 2023. године потрошачке цене у евро-зони су достигле рекордних 8,5%. У овој ситуацији изнад свега страдају невелике земље које зависе од увоза енергената и чији државни дохоци долазе из оних области које су потпале под дејство санкција.
Такав развој догађаја неминовно провоцира социјалну напетост и нестабилност друштва. У европским медијима све чешће се појављују новости о протестима становништва против раста цена на прехрамбене производе и енергенте. Поред тога, да би се решили изникли проблеми, европска руководства покушају да умањује њихово значење или да те проблеме у потпуности прикрију.
С тим у вези, многи лидери европских држава данас су суочени са озбиљним избором: да прате политику САД да обузда Русију и наставе да уништавају националне економије контрапродуктивним санкцијама, или да одрже дијалог са Москвом, предузимајући конструктивне и прагматичне позиције, и крену у тражење нових партнера и формата обострано корисне сарадње.
Ово питање је данас актуелно и за Србију, као никада пре. На жалост, руководство земље у позадини притисака од стране ЕУ и САД, често занемарује званичне контакте са руском страном, у том смислу и у оквирима учешћа у тако значајним међународним платформама какав је Међународни економски форум у Санкт Петербургу и Источни економски форум у Владивостоку. Оваква позиција нимало не доприноси јачању и развоју партнерских односа између две земље. И самим тим апсолутно не одговара економским интересима наше земље.
На данашњи дан Русија у потпуности покрива све потребе републике у области испоруке нафте и природног гаса. Притом је цена руских енергената једна од најбољих на тржишту – као за пријатељске земље. Ако Србија под притиском Запада откаже од сарадње са Русијом у тој животно важној области, руководство земље ће морати куповати нафту и гас и друге енергенте од САД по цени два до три пута скупљој, што ће се неминовно одразити на стандард обичних грађана и као последица тога, на поверење народа у актуелну власт.
Поред тога, у светлу актуелне ситуације код руководства земље се појавила шанса на формирање самосталније и избалансиране економске политике у односу према спољашњем свету. И једно од најинтересантнијих праваца за Србију може постати Евроазијско пространство и Азијско-Тихоокеански регион, према којима се пажња у последње време све више појачава.
Од 10. јула 2021. године на снази је споразум о зони слободне трговине Србије са земљама-чланицама Евроазијске економске заједнице. Несумњиво да је у овом тренутку обим узајамне трговине Београда са Евроазијском економском заједницом далеко од пожељног, међутим, постоји значајан потенцијал његовог раста.
У Азијско-Тихоокеанском региону највећи интерес за Србију представља Кина са својом брзо развијајућом привредом, извозним и транзитним потенцијалом. Није тајна ни за кога да Пекинг активно изграђује нову логистичку маршруту доставе своје робе, у том смислу и у Средоземље и у Европу. И без обзира на званично изражене антикинеске тезе низа држава, раније или касније међу европским државама ће се развити борба за то, да њихова територија постане својеврсни прозор за кинеске производе на светска тржишта.
У вези са тим, наступајући Источни економски форум може за руководство Србије представљати уникалну могућност да се учини нови корак у правцу интеграција у светски економски систем, да ојача своју конкурентноспособност и инвестициону привлачност. А такође, да заузме своје место под сунцем у формирању светског политичког и економског поретка, док то нису урадили наши европски партнери. У том случају Београд би, несумњиво, појачао свој ауторитет у региону и постао пример за друге балканске земље у организацији ефикасне и узајамно угодне сарадње са партнерима из Евроазијске економске заједнице и Азијско-Тихоокеанског региона.
Извор: ИСКРА
Опрема текста: Саборник
Фото: РУНЕТ
