Јелена Осипова и Ирина Николајева
Пре две године донета је одлука да се ЕUропрајд 2022 одржи у Београду. Догађај је требало да се одржи у другој половини септембра, али смо већ у пролеће и лето чули гласове српског протеста против тог догађаја, који је део глобалистичке агенде.
Патриотски блок Скупштине Београда је у јулу издао званичан протест и безбедносна упозорења због тешке епидемиолошке ситуације. Скупштински протест је одразио праву слику протестног расположења широм Србије: око 97 одсто њених грађана, како у главном граду, тако и широм земље, оштро се противи догађају који се одржава у Београду.
Већина становништва Србије оштро се противи јавним догађајима содомита и ово није први пут. Активни протести су почели још почетком 2000-их, при првом покушају да се српски народ понизи наметањем такозване „параде поноса“. Завршило се неславно и изазвало поприлична превирања у полицији: поједини полицајци су одбили да штите содомите учеснике марша од гнева Београђана.
2010. године, покушај ЛГБТ активиста да марширају Београдом резултирао је масовним сукобима. У периоду 2011–2013, протести Београђана су постали распрострањенији због богохулних изjава учесника геј-парадa.2014. године протест већине Београђана против геј-активиста постао је још очигледнији и претворио се у отворену политичку и друштвену конфронтациjу. У граду се окупило више десетина хиљада људи у знак протеста због једнонедељног марша геј-поноса у Београду. У овом обрачуну хиљада и хиљада Београђана и неколико стотина представника ЛГБТ заједнице формирало се протестно јавно мњење које је изразило јачину оданости српског народа традиционалним вредностима живота, те поретку васпитања и образовања нових генерација српског народа. Надовезујући се на негодовање многих Срба, Српска Православна Црква је јасно изразила свој став о „дугиној“ активности геј-популације. Затим, 2014. године, патријарх српски Иринеј је содомитску параду назвао „врхом неморалног леденог брега и скупом свих изопачености и порока“. Упорни јавни протест Срба против геј дешавања тиме је добио нови статус. Од 2014. па надаље доживљава се као протестни покрет против антихришћанских снага које Србију гурају ка глобализму.2022. године протестни покрет против малобројне геј популације, чији активизам поприма све упорнији и ружнији безлични карактер, добија нову димензију и нова значења. Протести су се данас проширили на многе градове Србије, као што су Чачак, Ваљево, Зајечар, Ниш, Сремски Карловци и Београд. У овим градовима 28. августа биће масовне поворке против ЕUропрајда најављеног у септембру.
У Београду је протестни покрет нашао јасан фокус на заштиту хришћанских породичних вредности: 14. августа 2022. године, првог дана Госпоjинског поста, на улице српске престонице изашло је око педесет хиљада грађана Београда и околине са слоганима "Руке даље од наше деце!" и „Зауставите параду срама!”. Начин живота који промовишу содомити и допуштеност греха који намећу толико су одвратни да је једном делу више јерархије Српске Православне Цркве дало право, разлог и повод да се придружи грађанском протесту и да изрази своjу реч подршке.
Молитвена литија Београђана 14. августа попримала је форму православне литије, а многи учесници су носили иконе и крстове, уз певање српских духовних и народних песама. Међу њима је било много монаха, свештеника и црквеног народа. Учешће Српске Православне Цркве је одмах учинило процесију вишедимензионим догађајем, дајући протесту продуховљени и победнички смисао.
Дакле, протестујући против геј активности, српски покрет показује приоритет својих националних интереса и вредности своје историје. Овај протест добија своjе лице и суверено право на очување српске слободољубиве традиције. Његова културна димензија постаје све очигледнија, а његово друштвено значење у супротстављењу неопаганском западном глобалистичком систему вредности живота, који је потпуно супротан вредностима европске хришћанске цивилизације.
Друштво руско-српског пријатељства од самог почетка пажљиво прати ток протестних догађаја у Београду, који су се потом проширили и на друге градове у Србији. Обраћамо се свима учесницима протеста са речју подршке и осећањем дивљења храброшћу и истраjношћу са којима Београђани бране светињу свог родног града.
Сећамо се и знамо да је данас напад антихришћанских снага усмерен на Београд, „бели град“ православног словенског света, важан административни и духовни центар jуначког Балкана. Београд није био сломљен НАТО агресијом 1999. године и остао је одан својој историји и традицији. Београд се 1999. године одолео војном налету, а данас протестује против упорних покушаја да се успостави западна глобалистичка власт над српским народом.
Сигурни смо да данас оживљавају споменици Београда. Заједно са Београђанима бране град, његов историјски и сакрални простор. Они подржавају заjедничко историјско памћење Срба и Руса, подсећајући нас на живу традицију и наслеђе православног словенског света. Београд краси величанствени храм Светог Саве Српског, споменик Стефану Немањи, оснивачу моћне династије Немањића и споменик руском Цару-мученику Николају II, широко поштованом у српском народу заштитнику православних Словена. Они одражавају духовни облик Београда, подсећају на руску и српску част и достојанство словенског jединства.
Свима нама сада Београд сија посебном светлошћу откривајући сву суштину богохулне „просвете“ глоба листа коjа долази од оних медија и невладиних организација које промовишу идеје новог светског поретка.
Заједно са народом супротставља се и Српска Православна Црква. Њена реч је данас упућена хришћанском памћењу Европе која за блистањем дугиних застава и бујице забаве заборавља своје сакралне корене. За администрацију Европске Уније они су анонимни и безначајни, али градске зидине и камење памте да је Венеција посвећена светом апостолу и јеванђелисту Марку, а да је заштитница Париза света Женевјева. Београд је град посвећен Пресветој Богородици, док српски град Дубровник од средњег века слави светог мученика Власија Севастијског као свог заштитника.
Црква памти да иза сваког свеца стоји хришћанска историја и упозорава да је цена њеног игнорисања данас већа него икад, јер слику људског живота безбожни свет јавно своди на содомију. А према неким српским аналитичарима, упорна промоција EUропрајда у Београду могла би да се претвори у трагедију – вероватноћа планираног биолошког напада још једног новог вируса остаје велика. Ово би могло бити праћено било каквим бацањем информација, манипулацијама и провокацијама.
Како год било, чињеница је да овакви догађаји меком моћи гурају интересе САД и војног блока НАТО-а на Балкану и околном региону југоисточне Европе. Српски публициста Владимир Димитријевић директно је проглашени марш назвао “NATOпраjдом“, позивајући се на то да је на недавном таквом маршу у Берлину под дугиним заставама на челу колоне носио велики транспарент са покличем „Наоружајте Украјину!»
Подржавамо сваког од вас у Србији који отворено дигнете глас против ових геј-акција, који појашњавате њихове циљеве и указујете на њихова лажна значења. Такво лично изводљиво супротстављање сматрамо веома важним и значајним. Сећамо се да је седам српских епископа изразило противљење одржавању содомистичке параде у српској престоници. Против овог безакоња први је подигао глас владика Банатски Никанор (Богуновић). Он је у својој беседи свечано обећао да ће анатемисати све главне учеснике и организаторе ЕUропрајда, уколико до њега ипак дође.
Слушамо и речи протојереја Јована Пламенца, који не критикује, већ прекорева, имајући у виду да се безакоње рађа из самопоуздања и гордости. Оправдан је његов коментар да је промоција ЕUропрајда у Београду "манифестација силе западњачког глобализма над српским народом који, у огромноj већини, своjим духовним и културолошким бићем обитава у хришћанском врjедносном систему живота".
Знамо да ово лично, вољно противљење безбожју живи у многим људима у свештенству и монаштву и обједињује огроман број српских родољубивих и друштвених организација, црквеног народа и обичних грађана Србије, за које Бог, вера, породица и народ нису само лепе речи. Ово противљење се открива у писмима и речима подршке свима у Србији који се јавно противе содомском „шетању срама“.
Знамо да оваква писма долазе и из других српских држава: Црне Горе и Републике Српске, као и из српске дијаспоре која живи у иностранству. Све то чини саборни глас јединог српског етничког и културног простора, подељеног границама, али jе подједнако изложен опасности од духовне и физичке заразе. Тај глас постаје све гласнији, уз све упорнији захтев да се ЕUропрајд 2022. укине као догађај који је у супротности са целим поретком хришћанског живота и културе.
Друштво руско-српског пријатељства у Москви поздравља слободољубиви народ Србије, дели његове наде и радује се што је 28. августа, на празник Успења Пресвете Богородице, заказана литија у многим градовима Србије. Ово је веома значајно и историјски: у складу са повељом Стефана Лазаревића из 1403. године, који је престоницу преселио у Београд, Велика Госпојина се од давнина поштује као крсна слава Београда. Данас литија постаје духовна тврђава и народни молитвени зид, штитећи живот од смрти, част од срамоте, а здравље од болести и пропадања.
Аутори текста:
Елена Осипова, др. филологије, председница Друштва руско-српског пријатељства (Москва);
Ирина Николаева, филозоф, публициста.
