Настављамо са публиковањем преведених текстова са Руске Народне Линије о посети високе делегације „Руског Сабрања“ Србији…
Као што смо већ писали, руска делегација у саставу Анатолија Степанова и Владимира Крупина налази се у радној посети у српској држави.
Своје утиске о путовању и размишљања о отварању „Руског сабрања у Србији“, поделио је у интервјуу за „Руску Нардну Линију“ члан делегације, лауреат прве Патријаршијске награде у области књижевности, потпредседник Удружења књижевника Русије, члан Централног савета „Руског Сабрања“, руски писац Владимир Николајевич Крупин:
Није ми први пут да посетим Србију, но, ово путовање је оставило неизбрисиве и радосне успомене у мом срцу. Први пут смо одмах по доласку у Београд, отпутовали за Бања Луку. А у Београду сам посетио гроб Врангела, личности која ме увек интересовала. Задивљујућа је срећа боравити у Србији. Мени су показали карту из периода Првог светског рата, на којој се Србија, крхка и незаштићена, налази у окружењу непријатељских европских држава. Тако је било и на карти Другог светског рата, када су Србију окружиле силе зла. Како је она јадна, преживела и сачувала своју душу православну и љубав према Отаџбини? Ја се клањам и усхићујем тиме што су Срби сачували вредност дара Божијег – живота у Србији.
Време је да се схвати да се емиграција из Русије одигравала у таласима. Либерали-демократе су запљуснуле Париз, а православни емигранти су нашли спасење у Србији.
Овде је веома лепо. Раним јутром ишао сам до цркве, која се налази на периферији Београда. Из храма сам изашао у моменту када су деца ишла у школу, а мени се срце загреје радошћу и срећом кад видим децу како иду на Причешће или журе у школу. Мене су окружила задивљујућа, лепа и весела дечија лица. На нашу смену долази покољење предивних људи. Ја не прихватам забринутост када се жале: куда је кренула та омладина? И увече сам поново трчао до Божијег храма.
Као критику московским дамама ја сам принуђен да кажем, да овде у Београду, ја нисам видео ни једну девојку или жену која пуши! Авај, авај, многе иду у панталонама оправдавајући себе тиме да су већ наступиле јесење хладноће.
Господ Бог ме је привео да под старе дане боравим у гостима код браће Словена. Надам се да ће ми Господ дати снаге да још подробније напишем за „Руску Народну Линију“ текст о својим утисцима са путовања у Србију.
Наш долазак се подударао са отварањем „Руског сабрања у Србији“, због чега сам веома захвалан Анатолију Дмитријевичу. То је био несвакидашњи догађај. Када је он поклонио Србима заставу Царске Империје, цела сала је устала у јединственом пориву. Ми смо осетили исконско осећање братства, среће и јединства, осећање наше силе.
Ма каква зверства чинили и наоружавали се против нас наши непријатељи – прекоокеански ујка Сем и НАТО пакт, но ми смо јединствени и схватамо да код Господа нема смрти. Ако ми погинемо, то ће бити само за Христа, Русију и Србију! Нема друге душе у словенском свету. Ако се нешто деси са словенским народима, онда ће се свет претворити у црну рупу. Због чега је јако „Руско Сабрање“? у последњих 40 година ја сам видео стварање мноштва различитих организација, удружења, асоцијација и друштвених покрета и савеза, но сви су се показали као – ни пена, ни мехур. Јер су били лишени чврстог каменог темеља – вере православне. „Руско Сабрање“ се ствара на камену Православља.
Јуче су у манастиру служили молебан у славу делатности „Руског Сабрања“. Данас се спремамо на интересантно духовно путовање. Пресрећан сам и осећам истинску радост од стварања „Руског Сабрања“. Наравно, ми ћемо се суочити са мноштвом тешкоћа, како у Русији, тако и у Србији, у којој није све тако једноставно. Да се не заваравамо. Но, лица Срба, лепа и задивљујућа локална деца, сведоче о томе да је будућност пред онима који иду за Христом!
На фотограафији - В.Н. Крупин покрај гроба П.Н. Врангеля
Превод са руског: Ранко Гојковић
http://ruskline.ru/news_rl/2016/10/19/my_ispytali_iskomoe_chuvstvo_bratstva_schastya_i_edineniya/
