Као што је РНЛ већ саопштавала, 12 април је проглашен „Даном руских добровољаца“ у Републици Српској http://ruskline.ru/ у знак сећања на херојску одбрану брда Заглавак у околини града Вишеграда. Тога дана 1993. године је петнаест руских добровољаца водило шесточасовну крваву борбу са знатно надмоћнијим снагама босанских муслимана и у том боју погинула су 3 руска војника – Константин Богословски, Владимир Сафонов и Дмитриј Попов, а више њих је рањено. Пре неколико година подигнут је споменик погинулим руским херојима, а на брду Заглавак је постављен лепи руски спомен крст.
Од стране руских добровољаца, тога дана текуће године, у Вишеграду су били Ерекајев Андреј Јаковљевич, Владимир Сидоров и Александар Кравченко, добровољац који је рањен на Заглавку....
Манифестација која је ове године, на 25-ту годишњицу од чувене битке, одржана у Вишеграду, почела је служењем парастоса погинулим војницима Војске Републике Српске, на војничком гробљу Мегдан у Вишеграду. Од породица погинулих руских добровољаца били су присутни: Ирина Чернова и њен супруг Димитрије (Иринин брат је погинуо на Заглавку), Људмила Богословска (мајка добровољца Константина погинулог на Заглавку), Нина Мјазева, мајка погинулог добровољца сахрањеног у Милићима.
Ратни командант Друге подрињске бригаде Лука Драгићевић рекао је да су руски добровољци били изузетни борци, да су осим огромне моралне добити, моралног подстицаја, донели нешто ново везано за борбу, а то је храброст, пожртвованост и оданост. „Они су дошли из далеких руских крајева да се овде боре, да помогну српском народу, Војсци Републике Српске и да учествују у нашој победи и одбрани Републике Српске“, - истакао је Драгичевић.
Мајка погинулог руског добровољца Људмила Богословска рекла је да су у Вишеград долазила руска деца и да су овде и остала. „Долазимо сваке године. Ваш град, ваша српска земља је наша друга земља и то што сте поставили крст на брду у част руских добровољаца, ми веома ценимо“, - додала је Богословска.
На централни споменик руским добровољцима венце су положили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, руска делегација породица погинулих бораца, представници Борачке организације Републике Српске и општинске Борачке организације Вишеград. Венце су положили и представници Српско–руске заједнице „Завет“, делегације са Косова и Метохије, Друштва црногорско–руског пријатељства „Петар Први“, „Ноћни вукови“ и „Ветерани Ужица“.
Делегације су посетиле руско спомен–обележје на брду Град и Спомен-собу у Борачкој организацији Вишеград.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић разговарао је данас са делегацијом из Русије о братимљењу московске области Звениград и општине Вишеград, те је договорено покретање процедуре о братимљењу. Депутат Московске обласне думе Владимир Сидоров (борац добровољац са Заглавка) рекао је да је на састанку разговарано о реализацији идеје о братимљењу Звениграда и Вишеграда и изразио задовољство чињеницом да је начелник то прихватио.
„Радићемо на успостављању сарадње српског и руског народа и градова Звениграда и Вишеграда. Ми смо у суштини један народ, имамо пуно сличности“, навео је Сидоров. Он је изразио очекивање да ће бити унапређена сарадња у области економије и спорта, те напоменуо да су договорене међусобне посете спортских екипа из Вишеграда и Звениграда. Састанку код начелника општине присуствовали су и председник Српско-руске заједнице „Завет“ Саво Цвијетиновић, председник удружења руско-српског пријатељства за Србију Љубиша Ристић.
Учесник легендарне битке на Заглавку у својству руског добровољца, био је и Борис Земцов, руски књижевник и новинар, заменик главног уредника „Руског Вестника“, чија је књига успомена са ратишта штампана и у Србији.
После повратка из Вишеграда, Борис Земцов је са писцем ових редова обишао неке знаменитости у Београду.
Ранко Гојковић и Борис Земцов, покрај споменика Цару Николају II у Београду
Приликом посете српским ветеранима из организације «Част Отаџбине», у пријатељском разговору су евоциране успомене са ратишта и још једном је одато истинско признање и дивљење храбрим руским браниоцима Заглавка.
С лева на десно: Горан Лучић, Ранко Гојковић, пуковник Рајко Кушић, Борис Земцов, пуковник Љубинко Ђурковић, пуковник Бранислав Окука
На крају тог дана изузетно испуњеног догађајима, у седишту „Руског сабрања у Србији“ после ручка је уприличена предаја вредног поклона нашем руском брату Борису Земцову. Копију чувене иконе „Тројеручице“ која је одсликана и за коју је оков урађен на Светој Гори, поклон је који је финансирао председник скупштине „Руског сабрања у Србији“ Славко Гојковић. Он је приликом предаје вредне иконе истакао да се пред иконом „Тројеручицом“ уочи убиства молио Император Николај II оне кобне ноћи у јулу 1918. године. „То је још једна од веза у бескрајној бисерној нисци братских руско-српских веза. За развој тих братских веза, последњих деценија много су допринели и „Руска народна Линија“ и „Руски Вестник“, данас то чини и „Саборник србско-руски“ и нека ова икона допринесе даљем зближавању два једноверна и једнородна народа Срба и Руса“ – истакао је на крају свог обраћања Славко Гојковић.
Са лева на десно: Славко Гојковић, Борис Земцов, Ранко Гојковић, Зоран Милић
Да истакнемо на крају текста да су многобројни чланови и руководиоци „Свесрпског словенског покрета“ (ССП) били активни у организацији обележавања и братског дочека руске браће. То су поред моје маленкости и потпредседник ССП пуковник Љубинко Ђурковић, чланови председништва ССП Љубиша Ристић и Горан Лучић, као и Славко Гојковић.
Ранко Гојковић, председник „Руског Сабрања у Србији“ и Генерални секретар „Свесрпског словенског покрета“
