«Начелницом вере» и «кореном Православља» у Руској земљи од давнина су називали свету равноапостолну Олгу, чији празник данас обележава Света Црква. Олгино крштење било је обележено пророчким речима Патријарха који ју је крстио: „Благословена си ти међу Рускињама, јер си мрак оставила и светлост заволела. Прославиће те руски синови до последњег колена!” Приликом крштења руска кнегиња се удостојила имена свете равноапостолне Јелене, која се много потрудила у ширењу хришћанства у огромној Римској имеприји и која је пронашла Животворни Крст, на коме је био распет Господ. Попут своје небеске покровитељице, Олга је постала равноапостолна проповедница хришћанства на необухватљивим просторима земље Руске.
Светитељка је била родом од Пскова и припадала је роду кнежева Изборских – једне од древних руских кнежевских династија. Предање каже да је њен завичај било село Вибути недалеко од Пскова, изнад реке Велике. Управо ту се догодио први Олгин сусрет са њеним будућим супругом – великим кнезом Игором. После женидбе Игор се упутио на поход на Грке, а из похода се вратио као отац: његова кнегиња Олга родила је сина Свјатослава. Међутим, 946. године Игора су убили Древљани и велика кнегиња је остала сама са малолетним сином.
Жестоко се осветивши Дрвељанима због убиства мужа, она је ојачала власт Кијевског великог кнеза и централизовала је државну управу уз помоћ система «погоста»[1]. Притом је Олга, милосрдна у души, била издашна према сиротим, убогим и мало имућним. До њеног срца брзо су допирала праведне молбе и она их је брзо испуњавала... Као мудра владарка, Олга је видела на примеру Византијске империје, да није довољно бринути се само о државном и привредном животу. Било је неопходно позабавити се религиозним устројством, духовним животом народа.
Направивши свој избор, велика кнегиња Олга, поверивши Кијев свом одраслом сину, креће са великом флотом у Цариград да сама погледа на хришћанску службу и да се потпуно увери у учење о истинитом Богу. У Константинопољу Олга доноси одлуку да постане хришћанка. Тајинство Светог Крштења на њој је обавио цариградски патријарх Теофилакт (933-956), а кум је био цар Константин Порфирогенит (912-959), који је у свом есеју «О свечаностима византијског двора» оставио детаљан опис обреда током Олгиног боравка у Цариграду.
Патријарх је крстом изрезаним од великог парчета Животворног Крста Господњег благословио новокрштену руску кнегињу. На крсту је био натпис: "Руска земља је обновљена Часним крстом, њега је прихватила Олга, блажена кнегиња". Олга се у Кијев вратила са иконама, богослужбеним књигама – био је то почетак њеног апостолског служења. Она је изградила храм у част светог Николаја изнад гроба Аскољда – првог Кијевског кнеза хришћанина и многе Кијевљане је обратила ка Христу. Са проповедањем вере кнегиња се упутила на север. У Кијевским и Псковским зељмама, у удаљеним селима, на раскрсницама путева, подизала је крстове, уништавајући паганске идоле.
Апостолски труд кнегиње наишао је на тајни и отворен отпор незнабожаца. Међу бојарима и ратницима у Кијеву било је много људи који су мрзели Свету Олгу. Ревнитељи паганске старине све су смелије подизали главе, гледајући са надом у све већег Свјатослава, који је одлучно одбио молбе своје мајке да прихвати хришћанство.
Пред крај свог живота Света Олга је морала да претрпи многе туге. Син се коначно преселио у Перејаславец на Дунаву. Док је била у Кијеву, учила је своје унуке, децу Свјатославову, хришћанској вери, али није смела да их крсти, бојећи се гнева свог сина. Осим тога, он је омео њене покушаје да успостави хришћанство у Русији. Последњих година, усред тријумфа паганства, она, некада васељенски поштована господарица државе, крштена од Васељенског Патријарха у престоници Православља, морала је тајно да држи свештеника код себе како не би изазвала нови замајац антихришћанских осећања.
Године 968 Кијев су опколили Печенези. Света кнегиња са унуцима, међу којима је био и кнез Владимир, нашла се у смртној опасности. Када је вест о опкољавању стигла до Свјатослава, он је пожурио у помоћ и Печенези су били натерани у бекство. Света Олга, будући већ тешко болесна, молила је сина да не одлази до њене кончине. Она није губила наду да ће преобратити синово срце Богу и на смртном одру није прекидала проповеди.
После три дана блажена Олга паде у крајњу исцрпљеност; причестила се Божанственим Тајнама Пречистог Тела и Животворне Крви Христа Спаситеља; видећи будућност, она је више пута предвиђала да ће Бог просветлити народ руске земље и да ће многи од њих бити велики светитељи. Још је била молитва на њеним уснама када је 11. јула 969. године њена часна душа била пуштена из тела, и, као праведна, била прихваћена рукама Божијим.
Света равноапостолна Олга постала је духовна мајка руског народа, преко ње је кренуло њено просвећење светом Христовом вером.
Бог је прославио „начелницу“ вере у руској земљи чудима и нетрулежним моштима. Под светим кнезом Владимиром мошти свете Олге пренете су у Десетину цркву Успења Пресвете Богородице[2]. У зиду цркве изнад гроба свете Олге био је прозор; и ако је ко са вером долазио до моштију, видео је мошти кроз прозор, а неки виде сјај који из њих избија, и многи болесни људи добијали су исцељење. За оне који су долазили са мало вере, прозор се није отварао, и он није могао да види мошти, већ само ковчег.
Света равноапостолна Олга била је канонизована на сабору 1547. године, који је потврдио њено свеопште поштовање у Русији у епохи још пре монголског нашествија.
Извор: Руска Народна Линија
Превод: Саборник
[1] Погост је била административно-територијална јединица у древној Русији, нешто слично црквеним парохијама (примедба преводиоца)
[2] У мају 2024. године нацистички режим у Украјини је срушио ову цркву у Кијеву (Примедба преводиоца)
