Поштовани читаоци, први предавач у Недељи породичног јединства 2017. биће проф.др Љиљана Чолић, бивши министар Просвете (2004) (18.9. Понедељак - Не дај да те зло победи - Хришћански одговор на искушења нашег времена, Српски културни центар у Скерлићевој 12, од 19 ч.), жена која је имала храбрости да из уџбеника биологије избаци Дарвинову теорију, које се и он сам одрекао. Њена тема је: "НЕ ДАЈ ДА ТЕ ЗЛО ПОБЕДИ - Хришћански одговор на искушења нашег времена". Као увод, доносимо занимљив разговор са њом...
Др Љиљана Чолић: Интернационализација наставних садржаја и програма је имала за циљ да скрајне, и у даљем току затре све што је наше национално и изворно.
Теорија еволуције нема научне доказе, те је нужно ревидирати теорију о постанку човека. Дарвин се, пред крај свог живота, одрекао сопствене теорије. Сахрањен је у Вестминстерској опатији као верник! Како да ми верујемо у ту догму, кад ни он сам није веровао!
Недавно је Министарству просвете, Одбору за образовање, предсједништву САНУ и универзитетима у Србији предата петиција за ревизију изучавања теорије еволуције. Петицију против изучавања Дарвинове теорије еволуције потписала су 52 академика, научна савјетника и професора универзитета, 61 доктор наука, пет магистара наука и педесет лекара специјалиста. Прије 12 година, сличну иницијативу је имала др Љиљана Чолић, али је убрзо после тога морала да поднесе оставку на мјесту министра просвете у Влади Србије.
– Нисам активно учествовала у састављању ове петиције, али сам је са задовољством потписала и слажем се апсолутно са свиме што у њој пише – оцјењује Љиљана Чолић, професорка Универзитета у Београду. – Ваљда је биологија постојала и пре средине 19. века и пре Чарлса Дарвина. С друге стране, није ми јасно зашто је људима битно и ласкаво да докажу да смо настали од мајмуна. За нас верујуће људе ствар је јасна, човек је круна Божјег стварања. Дарвинова теорија вређа вернике СПЦ, али и све друге вернике, и ја сам првенствено због тога мишљења да би је требало укинути из наставних програма.
-Хајка је против Вас кренула после одлуке да елиминишете Дарвинову теорију из наставног плана за осми разред.
-У тој читавој причи са Дарвином, мени је замерено што сам једној новинарки, на питање да ли је избацивање теорије из плана за осми разред мој лични потез, одговорила да јесте и да је то мој лични печат. Слиједило је питање: како могу, нешто што је лично уверење, пројектовати на нашу децу? Сматрам да све што човек ради, носи његов лични печат. Све што је тековина цивилизације, почива на људима који су оставили лични печат. Сматрам иначе неприхватљивим да, у данашњим условима, једна теорија која сама по себи има доста празнина и није у потпуности научно утемељена, мора бити догма (нешто што се не мора доказивати, а у шта се мора вјеровати). Иако је та теорија код нас прихваћена као крунска нуак, сматрала сам да ту мора да се направи некаква равнотежа. Као друштво у развоју, морамо поседовати критичку дозу размишљања и недогматске свести. У Европи се Дарвин изучава у два разреда основне школе, шестом и осмом. Ја сам га изопштила као тему из градива за осми разред, али сам га оставила у градиву за шести. У осмом се апсолвирало то постануће од човеколиког мајмума, у шта ја као православна хришћанка не верујем. А што се тиче самог Дарвина, рећу ћу вам да се он пред крај свог живота одрекао сосптвене теорије и да је сахрањен у Вестминстерској опатији као вјерник! То једно с другим не иде.
-Више од Дарвина, власт је бринула што нисте хтјели да неке садржаје које се тичу српске националне културе, избаците из наставних планова и програма?
-Сада када више нисам ни политичар ни министар, могу да кажем да овде постоји сукоб и то на линији Срби и антисрби. Мислим да не постоји, у овој држави, нико ко се декларише као европејац, а да не гаји ту једну, врло чудну, нетрпељивост према свему што је српско. Значи, та интернационализација наставних садржаја и програма је имала за циљ да скрајне, и у даљем току затре све што је наше национално и изворно. Оно без чега ми као народ немамо подлогу о остајемо без корена, подложни витлању разноразних светских ветрова. Наравно да сам била за то да се национални садржај у градиву изучава и истовремено противник јединствених уџбеника историје за читав наш регион. То је важно питање на шта ћемо ми у нашем историјском току ставити акценат. Да ли на општа места или на оно што је кључно и судбоносно било за нашу будућност.
-Када сада размишљате о свом бурном министровању, мислите ли понекад да вам се све то издешавало и зато што сте жена у политици, што су ваши наступи били искрени и емотивни?
-То је сасвим могуће. Јесам имала емотиван и сасвим искрен приступ свом послу, јер га таквог имам од рођења. Просто сам хтјела да видим да ли се тако може. То је супротно од уверења да су сви политичари корумпирани, лажови, да говоре једно а раде друго. Ја сам хтела да докажем да има и другачијих политичара, политичара који су у политици из чисте љубави према свом народу.
- Какав је у читавој нашој причи око наставних планова и програма, утицај страног фактора?
-Када размишљам о свему томе, онда се питам колико су ту нашу реформу креирали странци онако како су они желели, а колико смо ми олако упадали у тај сценарио. Шта је заправо хтела међународна заједница, а шта ДОС-ови реформатори? Њихово додворавање овим првима било је очигледно, мада је та игролика школа, изгледа модел и за друге у региону, од чега се ја јежим. Школа је више од игре, а деца се на поступан начин морају припремати на одговорност према себи и другима. Иако постоји тај по мени погрешан концепт школе, који нам се намеће са стране, ми морамо да имамо критички однос према њему.
Разговарао: Донко Ракочевић
