Напомена уредника: Наш прослављени режисер и музичар Емир Кустурица одржао је 20. новембра 2019. године концерт у Омску. Том приликом су представници „Сербирије“ (Руско-србско друштво пријатељства Србије и Сибира о коме смо на „Саборнику“ више пута писали) на самом крају концерта предали Кустурици заставу Сербирије. Преносимо текст о самом концерту са братског сајта Архијерејског подворја иконе Божије Мајке „Троеручица“ у Сибиру ( http://xn--80ajjwjckm2ai.xn--p1ai/ ), а испод публикујемо писмо које је у име „Сербирије“ нашем познатом режисеру упутио епископ Тарски и Тјукалински Саватије, на чију је иницијативу и благослов Сербирија и створена…
Наш град је 20. новембра 2019. године посетио Емир Кустурица – светски познати српски режисер, а такође и глумац и музичар. За нас „Себиријанце“ био је то значајан догађај. Руководство „12 канала“ је предало глумцу писмо владике Саватија. Ја сам, заједно са Наталијом Васиљковом, уз Божију помоћ успела уручити заставу Себирије. Тачније, то је урадила Наталија, која је искористила тренутак и истрчала на сцену и уз последње акорде концерта, из руке у руку предала наш цењени терет. На жалост, обезбеђење није дозволило да развијемо ту заставу.
Концерт је био веома садржајан, интересантан, надахњујући. Балканска музика – на први поглед лаика – представља мешавину руског и немачког фолклора са циганским акцентом. Но, у сваком случају, позитивни ентузијазам, лични шарм Кустурице и његових музиканата нису оставили гледаоце равнодушним: до појаса су им се клањали и стари и млади. Мени лично су и наступ и музика изгледали од раније познати и од раније драги. Очигледно, култура Срба је органски уплетена у наше историјско сећање.
Застава "Сербирије" која је предата Емиру Кустурици на крају концерта у Омску
Писмо владике Саватија Емиру Кусурици, препуно истинске братске љубави руског архијереја према србском роду, публикујемо и на српском и на руском језику. Писмо на руском господину Кустурици су уручили представници "ТВ 12 канал" у Омску, а читаоцима "Саборника" то писмо преносимо и у преводу на српски језик:
Драги у Господу Емире!
Ваш долазак у Омск за нас је благослов!
Бог наш је поставио Вас између мржње и свађе да носите крст проповеди љубави и мира средствима филма и музике. И филм и музика Вашег стваралаштва су необични, не уклапају се у светске оквире, нису од овога света. Бунтом слободним од модерних западних значења стваралаштва, Ви уједињујете разједињено, и сједињујете несједињиво. И у томе ми видимо учешће и Мајке Божије.
Заједно са Вама ми молитвено, болно саосећамо са невољама на Балкану. Наш игуман Серафим из Саргатке је прихватио децу са Косова и Метохије за време нереда у тој српској покрајини.
Царица Небесна не оставља ни нас који живимо у Сибиру. Три године, не по нашој иницијативи, нашу епархију Тару посећује Пречиста у виду поштованих икона Мајке Божије „Тројеручице“ из српског манастира Рукумија, чији се оригинал налази у Хиландару. Сами Срби доносе икону и обилазе са Њом целу Тарску епархију. Прво Миодраг Бајић, руководилац експедиције са иконом Богородице, потом Ранко Гојковић, председник „Руског сабрања у Србији“, па отац Александар, настојатељ Хиландарског подворја у Солуну. То нису први Срби у Сибиру. Данашњи град Кјахту основао је Србин и дао му име у част Светог Саве Српског - Тројицо-Савск!
Не могавши одолети несхватљивој, но очигледној Вољи Пречисте, смирени Сибирци су на нашој земљи у Саргатки основали обитељ „Тројеручице“. Сибирци су основали и друштво пријатељства Сибира и Србије – „Сербирију“.
Испоставило се да је Тарски војвода кнез Андреј, - који је 1598. године победио војску чингизида Сибирског ханства и тиме успоставио јединство сибирских кнезова са Русијом, - потицао из српског рода Воејкових.
Ми не знамо тако да волимо. И због тога осећамо и дивимо се и ужасавамо се од љубави Срба које покреће љубав Божија.
Ви сте сада у Омску. У те дане нас окупља Свјатејшиј Патријарх и ја не могу бити поред Вас, али желим да би Ви знали да су са Вама овде, на сибирској земљи, Пречиста у виду подворја „Тројеручице“ и сибирско-српско друштво „Сербирија“. Нека код Вас не буде све случајно, него по Вољи и Милости Пречисте Владичице Богородице!
Желимо Вам тренутну и вечну радост!
С љубављу у Господу смирени Саватиј, епископ Тарски и Тјукалински.
Писмо владике Саватија на руском језику:
Религиозная организация
«ТАРСКАЯ ЕПАРХИЯ
Русская Православная Церковь
(Московский Патриархат)»
Россия, 646530, Омская область, г. Тара, ул. Спасская, 46,
т. +7(38171)2-34-20; е-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
«18» ноября 2019 г.
Дорогой о Господе Эмир!
Ваш приезд в Омск для нас - благословение!
Бог поставил Вас в среде ненависти и розни нести крест проповеди любви и мира средствами кино и музыки. Ваше музыкальное творчество и киноработы необычны, не укладываются в мирские рамки, не от мира сего. Буйством свободного от современных западных смыслов творчества вы объединяете разделенное и соединяете несоединимое. И в этом мы угадываем содействие Матери Божией.
Вместе с вами мы молитвенно, болезненно сочувствуем бедствиям на Балканах. Наш игумен Серафим из Саргатки принимал детей из Сербского края Косово и Метохия, (из Грачаницы) во время беспорядков в Косово и Метохии, автомном крае Сербии, в 2009 году.
Царица Небесная не оставляет и нас, живущих в Сибири. Три года не по нашей инициативе нашу епархию Тары посещает Пречистая в лице чтимых икон Божией Матери «Троеручица» из сербского монастыря Рукумия, из Хиландара. Привозят и объезжают с Ней по всей Тарской епархии сами сербы: Миодраг Баич, руководитель конвоя Богородицы, Ранко Гойкович, президент «Русского собрания» в Сербии, о. Александр, настоятель Хиландарского подворья в Салониках. Это не первые сербы в Сибири. Нынешний город в республике Бурятия Кяхта, основал серб и назвал его в честь св. Саввы Сербского - Троице-Савск!
Не умея противиться непостижимой, но явной Воле Пречистой, стараниями смиренных сибирячек на нашей земле, в Саргатке, основана обитель в честь иконы Божией Матери «Троеручица». Сибиряки создали общество дружбы Сибири и Сербии «Сербирия», в которое вместе с вышеперечисленными сербами вошел и сам отец Симеон, игумен монастыря Рукумия, благословивший передачу иконы «Троеручица».
Выяснилось, что Тарский воевода князь Андрей Воейков, в 1598-м году, победивший войско чингизида Сибирского ханства и тем восстановивший единство сибирских князей с Россией, принадлежал сербскому роду Воейковых.
Мы не умеем любить. И потому обостренно чувствуем и удивляемся, и ужасаемся любви сербов, движимых любовью Божией.
Сейчас Вы в Омске… В эти дни нас собирает Святейший Патриарх и я не могу быть рядом, но хочу, чтобы Вы знали, что с Вами здесь на Сибирской земле Пречистая в лице подворья «Троеручицы» и сибирско-сербского общества «Сербирия».
Пусть у Вас будет все не случайно, а по Воле и Милости Пречистой Владычицы Богородицы!
Желаем Вам временной и вечной радости!
С любовью о Господе,
смиренный Савватий епископ Тарский и Тюкалинский
