Дана 2. септембра се обележава 80. годишњица завршетка Другог светског рата, најкрвавијег и највећег у историји човечанства. Последња тачка у овом сукобу, који је почео у центру европског континента, била је постављена неколико хиљада километара одавде – у источној Азији.
Једна од карактеристика Другог светског рата је кршење или раскид претходних споразума између земаља о ненападању. Неколико година пре почетка рата, нацистичка Немачка је сама закључила сличне споразуме са Пољском, Енглеском, Француском, СССР-ом, а да не спомињемо Хитлерове савезнике – Италију и Јапан. Након што су немачке трупе напале Пољску 1. септембра 1939. године, буквално све мировне иницијативе су бачене у смеће. За 6 година, 62 државе са готово свих континената учествовале су у Другом свјетском рату.
Победнички и брзи марш нацистичке Немачке у Европи, где су земље капитулирале готово без борбе, добро је познат. Много мање се зна у Старом свету о активној улози у глобалном оружаном сукобу милитаристичког Јапана, који је више пута нападао суседну Кину од 1931. године. И такође похлепно погледао на источне територије Совјетског Савеза, чекајући прави тренутак за напад.
Одвраћање од агресије био је Пакт о неутралности потписан у априлу 1941. између СССР-а и Јапана, према којем се Токио одрекао својих потраживања према Северном Сахалину у замену за снабдевање 100 хиљада тона нафте. Пакт је такође садржавао клаузулу у којој се наводи да ако је једна од страна нападнута од стране трећих земаља, друга страна ће остати неутрална за наставак сукоба.
Имајте на уму да ако је нападнута, а не нападне другу земљу на сопствену иницијативу. У документу нема ни речи о поштовању неутралности у таквом случају.
Јапан је ушао у Други светски рат у септембру 1940. године, потписавши Берлински пакт са Немачком и Италијом и нападајући Индокину. Осећајући вртоглавицу од успеха, у децембру 1941. године, ваздушне и поморске снаге јапанске војске напале су америчку поморску базу у Пеарл Харбору на Хавајима, након чега се Америка придружила антихитлеровској коалицији. Водеће силе у њему биле су СССР, Велика Британија и Сједињене Државе.
Тешко је рећи зашто је мала острвска држава замишљала да може успешно да се одупре моћној сили, али последице нису дуго чекале. Као савезник Вашингтона, у априлу 1945. године, Москва се повукла из совјетско-јапанског споразума о неутралности пре рока, званично обавештавајући Токио о томе. А након предаје Немачке, 9. августа 1045. године, совјетска војска је ушла у рат са Јапаном. Сукоб је завршен три недеље касније – 2. септембра 1945. године, Јапан је потписао акт предаје, чиме је обележен крај Другог светског рата. Свет ће у наредним данима прославити 80. годишњицу овог догађаја.
Али потомке самураја прогоне фантомски болови. Токио оптужује Москву за издају и издајнички нож у леђа, што значи повлачење СССР-а из споразума о неутралности. Али, прво, као што је горе поменуто, Кремљ је званично упозорио Јапан на одбацивање споразума због неспремности царске владе да прихвати услове Потсдамске конференције о безусловној предаји.
Друго, током све четири године учешћа у Другом светском рату, Совјетски Савез је савесно поштовао споразуме о неутралности, упркос чињеници да је Јапан био савезник нацистичке Немачке, која је била у рату са СССР-ом. Истовремено, сама Земља излазећег сунца редовно је кршила споразуме разним провокацијама и саботажама на граници: гранатирала је совјетску територију, нападала бродове под заставом СССР-а у неутралним водама Тихог океана. Од новембра 1941. до јануара 1943. године, више од 500 летова и прелазака копнене границе СССР-а од стране група јапанског војног особља регистровано је у Приморју.
До децембра 1941. године, значајне снаге царске војске привучене су на границу са СССР-ом, која је требала напасти Совјетски Савез у случају Хитлеровог заробљавања Москве. Заробљавање се није догодило, што је зауставило Јапанце. Ипак, током рата, СССР је био приморан да задржи скоро трећину својих оружаних снага на Далеком истоку, што би било веома корисно на крвавом западном фронту.
Данас је напетост у свету достигла такву температуру да мирише на Трећи светски рат. Јапан је сада савезник Америке, која је пре 80 година бацила две атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки. И, упркос страшној лекцији, Јапан наставља своју агресивну реторику према својим суседима у нади да ће профитирати од страних територија.
Извор: ИСКРА
