Желидраг Никчевић
Кад видим како су се овај Ибрахимовић и онај Вуксановић распиштољили са својих неколико диригованих мандата, дође ми да…
Али не, не ваља тако. Није фер. Боље је да се поштено запитамо: стварно, зашто Срби у Црној Гори губе од тако баналних, а све безобразнијих типова?
Ево просте рачунице.
У необавезном, мање-више слободном разговору, бар 60% православних становника Црне Горе рећи ће вам да су исти као и сви други Срби – разлике су безначајне и занемарљиве. Иста црква, исти језик, заједнички и преци и потомци.
На попису, међутим, ту очигледну историјску и животну чињеницу јавно ће потврдити око 30% становника. Дупло мање!
А онда на изборима, кад ради заштите својих веома угрожених права – цркве, језика, историје и свакодневног пословања – треба одабрати сопствене представнике и заступнике, јер другог начина у парламентаризму нема, опет дупло мање: око 15%!
Тако испада да је овај силазни степен грађанске храбрости истовремено показатељ елементарне политичке неписмености. То јест глупости.
Па се онда чудимо: како сад то? Зашто смо ми овако добри, а дискриминисани?
Неухватљива, ђаволски замршена логичка нит, као она између секса и порођаја.
Извор: Искра
