Никола Маловић
Државничка импотенција наших лидера види се у томе што ће на сваким наредним изборима они бити све слабији. Срби вапе за уједињењем. Ко у Црној Гори може да их поведе? Има ли такваго, а да није наклоњен „западним партнерима“, не народа ради, него себе ради?
Наш лидер родиће се или у садејству са руском побједом, или ћемо као народ пропасти, они с мање ентитетских елементарних честица постаће у Србији неки нови, млаки, Срби, у Црној Гори, тоже, неки млаки Срби, прелазни облик ка Монтенегринима.
Небројено сам пута током жарког љета одговарао на учестала питања за опстанак Срба у Црној Гори заинтересованих других, љетујућих Срба: Да ли се нешто промијенило од избора 30. августа 2020?
Не, није.
Догодила се само смјена играча у политичкој утакмици која се одржава по истим правилима унутар познате, прозападне парадигме.
Промјене су се догодиле у џеповима сљедбеника оних политичких секти које ће (једног дана) да формирају владу, али је махом све остало по старом: проблематична химна, проблематична застава, неизвађен нож из леђа Србије, неизвађен нож из леђа Русије, Свети Сава ван школе, токсичне невладине организације у школама, официјелни загрљај и са Украјинцима и са Албанцима, само са најрођенијим не.
Нећу бити једини који ће се осјећати изданим ако Срби уђу у владу мандатара Милојка Спајића и на тај се начин сагласе са признањем Косова*, сагласе са сребреничким наративом, пристану, под формом раније преузетих обавеза, на продужетак санкција Русији, климну главом на закон о е-валути, затворе очи на нова задуживања, само у Скупштини пред ТВ камерама, због поена међу бирачима, кажу коју против евидетног формирања Велике Албаније, те наставе да се снисходљиво смјешкају страним амбасадорима од којих им, у колонији, и зависи статус.
У години великог к-19 експеримента установио сам да народ више не постоји јер није успио да изњедри непоткупиву националну елиту.
Године 2020. издали су нас сви, и тзв. лидери, и опозициони вође. Ћутке су пристали да нас све позатварају, униште нам економију и науде здрављу, не усуђујући се да, унутар колоније, гукну против препорука приватне Свјетске здравствене организације и бриселских бирократа, первертираних и поткупљених чиновника који су цијелом континенту, а шире само оним географијама озраченим Колективним западом, прописивале к-19 мјере, као увод у коначно рјешење, тј. план депопулације.
И док с дозом гнушања гледам по народ унапријед изгубљену битку у којој се Покрет Европа сад, који је добио највише гласова на изборима, удвара свима партијама које знају ко мора да их обешчасти ако кажу: Да!, више се не питам како могу, јер им је политичко проституисање услов постојања.
Српство у Црној Гори пропада упркос мегатонама енергије само током љета уложеним у море скупова, храмовских слава, тргова од ћирилице, у хуманитарне концерте и духовне академије, у литургије канонске Српске православне цркве, прије свега.
Како се не може служити Богу и мамону, челници српске опозиције, будући чиниоци власти у вестернизованом Монтенегру, ако су на Тргу од ћирилице, јесу ли лицемјери?, што чине тамо кад делају латинично? Ако су на литургији, јесу ли ту да се покају, или ће са западним партнерима и даље да саде регионалне тикве, парама и дијалогом као двама оперативним алатима?
Наши лидери су нас издали.
Кад Свјетска здравствена организација одлучи да пројави нови вирус, наши ће лидери као служинчад да кажу гдје се због здравља нације мора да спроведе локдаун. Наши ће лидери опет да уведу игле у мишице свога народа. И даће дозволу да за наше паре нашим венама потече убиствени отров.
Наши лидери потписаће нова задужења, вјероватно финална, у дуг ће отјерати и унука туђег сина. Јер је лидер – умјесто да буде вођа и спаситељ, умјесто да му узор буде Христ – од народа одрођен ум, почесто мрзитељ свога рода.
Наши ће лидери, уцијењени зато што мрзе матрицу која их је родила, учинити све да опстану унутар западне парадигме, а на рачун својих сународника, до конца. Они ће укинути слободу, и плаћање кешом прогласиће баластом. Первертирани влашћу, лажни ће Срби Србима увести копи-пејст петнаестоминутне градове, живот надгледан камерама, систем социјалног рејтинга, пакао на земљи.
Наши ће лидери до те мјере да полуде да ће исконски отклон према свему што је сатанско, у односу на ортодоксно хришћанско, да мрзе и прогоне.
По чему можемо наслутити да се наши лидери могу преобразити на наличје? По томе што већ јесу, јер се са ђаволом након 1999. на овим просторима тикве не би требало да саде, нити се са представницима Колективног запада, па нека је то и мандатар Спајић, не беру плодови у футуру другом.
Државничка импотенција наших лидера види се у томе што ће на сваким наредним изборима они бити све слабији. Срби вапе за уједињењем. Ко у Црној Гори може да их поведе? Има ли такваго, а да није наклоњен „западним партнерима“, не народа ради, него себе ради? Нема.
Наш лидер родиће се или из мегатона горе поменуте енергије у садејству са руском побједом, или ћемо као народ пропасти, они с мање ентитетских елементарних честица постаће у Србији неки нови, млаки, Срби, у Црној Гори, тоже, неки млаки Срби, нови Монтенегрини.
Наши лидери ће у прогностикованим данима пред нама не само да гласају за усвајање дјеце од стране ЛГБТитд персона, него ће да гласају, слиједећи агенду на коју су се заклели уласком у Владу, да и брашно од инсеката уђе у састав конзумног брашна. И да инсекти буду оброк нашим најмлађима, у вртићима и школама.
Наши су лидери издајници in progres, јер ко превјери једном, служиће страном господару заувијек.
Извор: Печат
