Звоњава црквених звона благотворно дјелује на људско здравље. У руским лабораторијама, помоћу експеримената, утврђено је да осцилација ултразвучног дијапазона црквених звона одбија бациле куге, затим вирусе и друга инфективна обољења која се преносе ваздухом.
У вези са тим, велики руски научник Фотије Јаковљевич Шипунов тврди:
„Прије свега, звоно није творевина толико људског колико Божијег ума! Ја верујем да је звоно створено уз помоћ Божијег откровења. Дванаестооктавна звучна симфонија звона која су звонила у великим манастирима Задонски, Данилов, Стејски, на растојању од 7 км. (према резултатима мјерења), уништавала је све патогене микроорганизме. Прије 12 година смо истраживали околину Јелохолске Саборне цркве у вријеме Васкрса. Када је звонило велико звоно, уништаван је вирус грипа.“
Све епидемије које су наилазиле са Блиског Истока на југ старе Русије, заобилазиле су области у којима је било много великих манастира и цркава и гдје је било много звоњења.
У Русији, је до 1918. године било 80.000 цркава и 1250 манастира, па се звук једног звона претапао у звук другог. Тако се по прорачунима научника, над Русијом стварало снажно заштитно поље, које је земљу штитило од великих епидемија.
Руски филозоф Иван Иљин је записао: „Звук звона је мистичан, испуњен вишеструким слојевима значења, снажан у свом дјеловању на људску душу. Вибрације изазване звоњавом звона стварају у духовно-материјалном свијету исте слике као што их ствара сунчева зрака која пробија слојеве атмосфере, или свјетло свијећа и кадионица.“
Црквена звона која су била симбол православља и царске моћи, напрасно су заћутала побједом бољшевика; у раздобљу 1920-1930. догодио се прави масакр над звонима. Уведена је забрана звоњења, цркве су затваране, звона су масовно уклањана и претапана за потребе индустрије.
Сломом комунизма, богата руска звонарска традиција опет је оживјела.
Црквено звоно је симбол с много значења. Звона призивају анђеоске трубе које оглашавају вољу Неба на земљи. Али више од било чега, њихов се звук везује уз Божји глас. Глас Бога позива људе, а глас Бога је глас наше савјести.
Извор: СЕДМИЦА
Опрема текста: САБОРНИК
