Хаџи Братислав Николић
Напомена: Многи Срби не размишљајући и даље практикују празновање наводног "Празника рада" , организују "уранке", потпуно несвесни окултистичке, сатанистичке позадине овог антипразника. У дане када прослављамо Светло Васкрсење Христово, учествовати у сатанским празницима душепогубно је и недостојно за православног Србина. Вашој пашњи нудимо текст Хаџи Братислава Николића...
Давне 1920. године, велики политички ''геније'', потоњи шеф британске владе, Винстон Черчил, пише у једном свом аналитичком чланку:
''Од дана Спартака (Вајсхаупта), преко Карла Маркса па све до ових дана Троцког, Беле Куна, Розе Луксембург и Еме Голдман, завера широких размера која тежи разарању цивилизације и успостављању реконструктивног друштва на бази заустављеног развоја, намерне злобе и немајућег јединства – непрестано расте. Та завера је одиграла сасвим препознатљиву улогу у трагедији Француске револуције. Била је главни подстрекач сваког субверзивног покрета током 19. века. И, коначно, ова банда чудноватих личности из подземља великих градова Европе и Америке чврсто је зграбила руски народ и практично постала неограничени господар огромне империје''.
Спартак је био псеудоним за Адама Вајсхаупта, оснивача Илумината. За Карла Маркса и дан-данас важи да је (био) отац комунизма. У овом тексту Черчил повезује у један историјски континуирани низ: Вајсхаупта и Илуминате из 1776. са комунистима Карла Маркса из 1848. и руским бољшевицима из 1917. године. Његов је закључак био да им је заједнички циљ био ''разарање цивилизације''. Другим речима, Черчил тврди да им је намера била успостављање ''Новог светског поретка''.
И сами Вајсхаупт је отворено писао: ''Велика снага нашег Реда лежи у његовој тајности; нека се никада не појави на било ком месту под својим правим именом, већ увек под туђим и са другим звањем''.
А где прикрива свој Ред? О томе сам каже: ''Ништа нам не погодује боље од три најнижа ступња слободног зидарства: јавност је на њих навикнута, мало од њих очекује и стога на њих не обраћа пажњу''.
Даље Вајсхаупт каже: ''Прави циљ Реда је да влада светом. Да би ово постигао Реду је неопходно да уништи све вере, збаци све владе и укине приватну својину''. Век касније, 1876. године, баварске власти откриле су постојање Реда (Илумината). У извештају који је том приликом сачињен каже се: ''... јасни циљ овога Реда био је укидање Хришћанства и збацивање свих цивилиних власти''.
Али, питаће неко, какаве везе све ово има са Празником рада, Првим мајем?
Адам Вајсхаупт је своју организацију, Илуминате, основао управо на овај датум 1776. године. Био је то празнични дан. Празник је био у част Сунца! Стари, пагански празник из епохе римске империје. Зашто је Вајсхаупт изабрао баш овај дан и овај ''празник''?
Историја недвосмислено сведочи да је римски император Диоклецијан (284-305) био, засигурно, најсуровији гонитељ Хришћана. Године 303. он обзнањује едикт о једнобразној вери у Царству коју Хришћани не прихватају. За ту непослушност, нелојалност Империји, бивају сурово кажњени одузимањем јавних и приватних поседа, забраном окупљања, рушењем цркава, уништавањем светих списа...
Плаћено је, по некима, ценом од чак стотину хиљада живота. Године 305., дана 01. маја, Диоклецијан се разболео и абдицирао. Гоњења Хришћана су се нагло смањила да би 313. године цар Константин Миланским едиктом прогласио Хришћанство државном религијом.
Вајсхаупт (који је био професор канонског права на инголштатском универзитету у Немачкој) је знао за овај датум. Његова је одлука била да настави тамо где је Диоклецијан стао 1400 година раније.
Циљ Илумината био је: ''човек савршен као бог – без Бога''. Комунизам, који је на велика врата у наше друштво и наш народ увео и у свест и навику дубоко пенетрирао овај ''празник'', имао је само један циљ: рај на земљи, рај без Бога! Но, вратимо се још једној истини изреченој устима Адама Вајсхаупта: ''Никада нисам мислио да ћу бити оснивач нове религије''.
Антихришћанске, закључујемо ми.
А сада, ''срећан'' вам Празник рада, православни Срби и Српкиње!
Први мај слови за празник рада са неизбежним првомајским уранком. „У паганско време, келтски фестивал Белтане изворно се славио првог маја. Подразумевао је пијанку и плес око кипа фалуса (мушки полни орган). Када је Европа увела хришћанство, фалус је замењен мајским дрветом“.
Стари пагани су служили божанству Валу или Велфегору, ког Свето писмо означава као најодвратнији безбожни култ у којем су приношене људске жртве (деца). Због тога је божански бес пао на оне који су се одали таквом служењу ђаволу, па Бог каже древном Израиљу: „Очи су ваше виделе оно што учини Господ с Велфегором; Господ, Бог твој истреби између тебе свакога човека који пође за Велфегором. А ви који се држите Господа, Бога свога, ви сте данас сви живи“ (Књига пета 4:3).
„Белтане“ је галско име за месец мај и празновање које се одигравало првог маја. Колико је та древна пракса слична данашњој види се из следећег описа: „... млади су се окупљали ујутро 1. маја, од стабла секли округли сто... палили ватру и справљали оброк у виду пудинга од јаја и млека. Месили су овсени колач и пекли га на ужареном пепелу на камењу...“ Од имена древног келтског фестивала „Белтане“ потиче назив феничанског божанства Бала (Баал, Вал). Мајско дрво које се очувало у фолклору данашњих потомака галских народа одражава слику мушког полног уда из древних паганских обреда.
Хитлер је знао симболику и значење првомајског „празника“. Управо зато је одабрао да свој живот жртвује мрачним силама којима је посветио политичку каријеру и разорни утицај своје ђаволске личности, о чему пише Бренан у књизи Окултни рајх: „Читајући о тим последњим данима тешко се можемо одупрети утиску да је Хитлер чекао одређени час... Ако је нама обичним смртницима један дан изгледао подобан као било који други, тако није било у Хитлеровом случају. Он је одлучио о свом часу и био решен да га чека, макар пао у руке Русима. Час његове смрти је морао да наступи у тренутку који је одредио – ни пре ни после. Датум је 30. април. Мрачни посвећеник је остао веран свом мрачном „вјерују“ до самог краја, па је чак и дан његове смрти морао да буде жртва силама Таме – 30. април је од давнина празник Белтане, дан уочи Валпургијске ноћи. То је један од најважнијих, ако не најважнији датум у сатанистичком календару“.
Ж. М. Славински у Краткој енциклопедији парапсихологије и херметизма дефинише „Валпургијску ноћ (нордијски и тевтонски): Ноћ уочи мајског дана када се одржава вештичји Сабат на Брокену или некој другој високој планини“.
Датум 1. мај носи још једно историјско сведочанство. „Првог маја 1776. године – на дан једног од највећих сатанистичких празника – почела је нова етапа у историји Римокатоличке цркве, фаза која ће одјекивати широм света у деценијама које су уследиле. Тада је немачки језуита доктор Адам Вајсхаупт основао тајно револуционарно друштво по имену... Ред Илумината (са седиштем на баварском Универзитету Инголштад), устројен по моделу језуитског реда... датум када су Илуминати лансирали своју кампању изгледа да има окултно значење пошто је 1. мај сатанистички свети сабат по имену „Белтан“ (Beltaine) – једна од најважнијих ноћи у сатанистичком календару када је обавезно принети људску жртву са циљем да се извргне руглу смрт Исуса Христа“.
Википедија наводи да су Белтан и Самхаин завршни датуми грађанске (цивилне) године у Ирској. У одредници „Самхаин“ Википедија каже да је то израз из келтског календара за празник о завршетку летње жетве који се одржао до данас у римокатоличкој традицији као „Сви свети“ (Дан мртвих), у секуларној светковини као „Ноћ вештица (Халовин)“, као и у фолклорним обичајима неких народа. Поменуте светковине „славе разне врсте неопагана“, а због сличности се два празника ослањају један на други.
Ноћ вештица су изворно славили Друиди у част великог бога мртвих Шамхаина чији је празник 1. новембар пише Ралф Линтон у књизи Ноћ вештица током двадесет векова. Енциклопедија Британика наводи да се још понегде у Ирској 31. октобар назива OIDHCH SHAMHNA (бдење Шамхаина, господара мртвих старих Друида). Римљани су преузели тај обичај, додали му нека своја обележја и славили га у част Помона.
Рут Кели у свом делу Ноћ вештица пише да су свештеници паганских Друида учили да бесмртна душа приликом смрти прелази у друго тело. Веровали су да последњег дана у години (31. октобра) господар смрти окупља душе умрлих и одређује који облик живота да настане у наредних 12 месеци. Ноћ вештица уочи 1. новембра представља вечерњу прославу великог дана посвећеног сотони. Шамхаин старих Друида је бог смрти. Из паганских обичаја потиче Ноћ вештица и 1. мај, два сродна празника сотони у част. Иако се „Дан рада“ слави нерадно, онај коме је посвећен ради пуном паром преко заблуда које су се у укорениле у време безбожне комунистичке пропаганде. Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости. (Приче 17:22)
/ Извор : Чињенице за овај текст узете су из књиге ''Нови светски поредак'', аутора Ралфа Еперсона ; Via mail - Никола Стефановић /
Преузето са: АКАДЕМИА СРБИЈА
