Православни хришћанин не би никада смео сметнути са ума да је речима „Боже, Боже, зашто си Ме оставио“ Спаситељ завапио Своме Оцу због Своје људске природе која није имала греха али која није била ни свемоћна. Наравно да Бог није могао оставити Свог вољеног Сина Јединородног али те речи које Спаситељ изговара по Својој људској природи указују нам на Његова ужасна Крсна страдања због нашег спасења, указују нам на дубину људског пада. Због тога никада не смемо сметнути са ума да су Његова страшна Крсна страдања поднета због људских грехова од Адама и Еве па до нас грешних, да је Спаситељ страдао и због наших грехова.
Запамтимо због тога браћо и сестре речи из Стихире првога часа које се изговарају на богослужењу Великог Петка:
Подносећи све, Господе овако си говорио, безаконицима који су Те ухватили: „Ако сте и ударили Пастира, и разјурили дванаест оваца, ученике моје, могао сам више од дванаест легеона довести ангела. Но дуго трпим, да се испуни све непознато и тајно што сам вам објавио преко пророка Мојих. Господе, слава Теби“.
