Напомена: Поштовани читаоци, из недељника ПЕЧАТ преносимо петицију угледних србских интелектуалаца поводом сулудих препорука и наговештаја која стижу из Кризног штаба и Министарства здравља и Министарства просвете Србије. На дну текста налази се линк преко кога и Ви можете потписати ову петицију...
† † †
Министар здравља би пре доношења одлуке да се деца вакцинишу, као услов да похађају наставу, морао да одговори на питања да ли би то за децу било апсолутно потребно, да ли би било безбедно и да ли би имало дејство на епидемију?
Све што смо до сада научили о овој болести недвосмислено каже да јој деца, углавном, не подлежу и да су у овој епидемији најмањи терет здравственом систему. О безбедности постојећих вакцина не треба посебно говорити: све су развијене у временској оскудици и скраћивањем или упрошћавањем појединих фаза у тестирању. Тестови на деци старијој од 12 година тек се врше. Потпуно поузданих података још увек нема и дуго их неће бити. На крају треба још једном истаћи да би вакцинисање деце имало смисла само ако би имало такво дејство на епидемију да смањи циркулацију вируса у популацији. Међутим, то се може постићи и другим, по децу мање инвазивним мерама: нпр. маскама, проветравањем или сменским радом у школама, као и до сада. У одсуству сазрелих и коначних научних сазнања о дејствима нових вакцина на здравље људи, и њиховим нежељеним узгредним ефектима, једино решење достојно здравог разума, али и Устава Републике Србије, који право на образовање јемчи без икаквих услова, јесте да се не инсистира на њиховој примени на деци старијој од 12 година поготово ако се тај циљ може остварити другим мерама с истим ефектом.Посебно треба истаћи да најављено пребацивање трошкова тестирања деце, с државе на родитеље, јесте злоупотреба права којом се на перфидан начин уводи обавеза вакцинације. Ово стога што би ова мера у стварности имала функцију казне – ко неће да се вакцинише мора да плати тестирање. Њоме би се нарушило начело законитости гарантовано Уставом Републике Србије: само законом се могу уводити кривична дела и казне, не и одлукама кризних штабова. На крају, овом мером би се извршила дискриминација деце по имовинском статусу. Деца родитеља који могу да плате тестирање не би морала да сносе ризик нежељених ефеката вакцине.Да ли је обавезна вакцинација оправдана и сврсисходна само за школску децу старију од 12 година, а не и за одрасле? Да ли је могуће да су највећи кривци за ову епидемију деца, јер се једино њима нормалан дечји живот, а то значи школовање и играње, прикривено и противуставно, путем претње нарушавања права на образовање, условљава вакцинацијом? Да ли је могуће да су највећи генератори новог таласа епидемије деца и нико други? Зашто то нису били до сада? Ако у свим претходним таласима болести њено ширење међу школском децом није изазвало веће проблеме, нема никакве назнаке нити научног доказа да ће се то сада променити.Спречавање нормалног одвијања наставе је већ довело до трајних штетних последица по душевно и телесно васпитање деце: одсуство социјализације, које траје већ годину и по дана, усамљеност и отуђеност, које изазивају дефиците у душевном здрављу деце, непросвећеност, смањени образовни капацитет у будућности, смањене шансе на тржишту рада у поређењу с нормално школованим генерацијама, телесно заостајање услед одсуства физичке активности, само су неке од њих.Чак ни СЗО не захтева да се деца вакцинишу као предуслов за похађање наставе. Здравствене власти у Немачкој изричито наглашавају да вакцинација не сме да буде услов за учешће деце у било ком облику друштвеног живота. Они схватају да деца нису здравија када не иду у школу.Ако Влада Републике Србије не пусти ђаке назад у школе, изгубиће се читава једна генерација деце.Због свега наведеног, позивамо Владу Републике Србије и друге одговорне чиниоце да не дозволе даљу поларизацију српског друштва, и да се суочавање с датим проблемом уведе у оквире трезвеног решавања овог не само медицинског него и ширег друштвеног питања.
17. август 2021
ПОТПИСНИЦИ (АЗБУЧНИМ РЕДОМ):
Проф. др Драгутин Аврамовић
Проф. др Слободан Антонић
асис. др Лука Батуран
Виктор Бејатовић, антрополог
проф. др Драгиша Бојовић
проф. др Павле Ботић
Татјана Ботић, филолог
Ранко Гојковић, књижевник
Др Владимир Димитријевић
Проф. др Драгиша Дракић
Проф. др Гордана Дракић
Др Миша Ђурковић
Филип Живановић, докторанд права, адвокат
Никола Н. Живковић, књижевник
Др Никола Жутић
Др Слободан Јанковић
Раде Јанковић, књижевник и адвокат
доц. др Јован Јањић
Проф. др Тамара Керковић
Југослав Кипријановић, Међународне породичне вести (iFamNews)
Др Марта Ковачевић
Проф. др Милош Ковић
Проф. др Часлав Копривица
Пуковник мр Драган Крсмановић,историчар
Др Душко Кузовић
Александар Лазић, Стање ствари
Проф. др Александар Липковски
Никола Маловић, књижевник
Мирослав Маравић, књижевник
Проф. др Јасмина Марковић Липковски
асис. др Иван Милић
Братислав Миловановић, књижевник
Никола Милованчев, правник и историчар
Др Милан Милутин
Др Андреј Митић
Проф. др Слободан Орловић
Жељко Перовић, књижевник
Душко М. Петровић, књижевник
Проф. др Драгољуб Петровић
Академик Предраг Пипер
асис. др Милана Писарић
Проф. др Светозар Поштић
Проф. др Душан Пророковић
Проф. др Слободан Рељић
Проф. др Бранислав Ристивојевић
Прим. др Милан Рогановић
асис. др Стефан Самарџић
Салих Селимовић, историчар
Момчило Селић, књижевник
Ана Селић, преводилац
Проф. др Славиша Стајић
Марија Стајић, МА, координатор Коалиције за природну породицу
Др Миломир Степић
Хаџи Слободан Стојичевић
Проф. др Зоран Чворовић
Борисав Челиковић, историчар
Проф. др Љиљана Чолић
Извор: ПЕЧАТ
Напомена: Потписивање петиције се наставља и свој потпис можете ставити ОВДЕ
