Мирослав Вујанић
Напомена уредника: Поштовани читаоци, данас сазнасмо за још један велики губитак за православну Србадију. Упокојио се брат Мирослав Павловић, познат у многим србским (а и руским) манастирима, широј православној јавности познат као уредник сјајне трилогије: "Житија: српска средњовековна трилогија". На друштвеним мрежама мноштво верујућих људи данима се молило за живот брата Мирослава, свакодневно читајући више од хиљаду пута 90 Псалм. Брата Мирослава упознао сам пре десетак година у манастиру Рукумија када је стигао са неколико руских поклоника. Често се недељом тамо могао срести, на жалост, био сам у Русији приликом промоције поменуте сјајне житијске трилогије у Рукумији, али је та промоција најављена на Саборнику. О, Исусе Благи, Твоје је да милујеш и спасаваш, буди до краја милосрдан Своме палом створењу и као свесилни Бог, Који једини има власт да опрашта грехе људима, презри вољна и невољна сагрешења слуге Свога Мирослава, и подигни га у дан Васкрсења не на мучење, него на покој.
Више о брату Мирославу Павловићу можете прочитати у дивном приказу његовог имењака, брата Мирослава Вујанића, пренетом са једне Вибер групе уз одобрење аутора...
♣ ♣ ♣
Драги у Христу,
Драги и љубљени у Христу, брат наш Мирослав Павловић се упокојио данас на Свету Недељу, на Преподобног Теодосија Великог.
Многи од вас су питали ко је Мирослав Павловић, брат за чије оздрављење данима молитвено ишчитавамо 90. Псалам. Просто. Мирослав Павловић (1971.), из Љига, главно и једино занимање супруг, отац двоје дивне деце и верник и син СПЦ. Годинама је брат Мирослав организовао ходочашћа и поклоњења нашим светињама. Посебно је то чинио за браћу и сестре, монахе и монахиње, али и мирјане из сестринске Русије. Одатле и његово познанство са архимандритом баћушком Нектаријем оранским који је саветовао и благословио да се зарад оздрављења брата Мирослава ишчитава 90. Псалам. Нема манастира нити светиње СПЦ, а да брат Мирослав није у њој био. Овде треба нагласити да је у огромном броју случајева обилазак светиња, свештенства и монаштва уз разговоре, договоре и предлоге чинио у служби борбе за чистоту вере, за јединство СПЦ и мир у Цркви и народу. У последњих неколико година брат Мирослав је, са братом у Христу Зораном, радио на припремању и штампању житија-трилогије Светих Немањића. Велика је захвалност за овај труд и рад, а који многи, који су требали, нису препознали нити осетили. Наиме, поменута житија, која су између два светска рат од стране проте Лазара Мирковића преведена на онај лепи архаични србски језик, бачена су у запећак и чекало се на њихово потпуно заборављање. Брат Мирослав је успео да то предупреди и да сачува ове вредне текстове и житија од заборава. Он је наново и у новој форми заједно са братом у Христу Зораном уредио и спремио житија за штампу. И ми данас имамо ову трилогију Светих Немањића за коју сви духовници и верујући умни људи који су је видели кажу да сваки србски дом треба да у својој библиотеци поседује ова житија. Но како добра дела и жртва за веру не остају без искушења тако су и на нашега брата навалиле болести од којих је по живот најопаснија била тровање и куга звана корона. Брат Мирослав је доведен у ковид болницу у Батајници пре скоро три недеље у изузетно тешком стању Тад му је проток кисеоника био само 70% и један наш брат у Христу, лекар, је казао да му сада само Бог може помоћи. На те речи покренули смо за брата Мирослава молитву Јединоме Богу Створитељу, Сведржитељу и Спаситељу. Наша молитва је трајала данима баш као и мученичка борба брата Мирослава. Данас по великој вољи Божјој, Који Једини зна шта је најбоље за сваког од нас, брат Мирослав је предао душу своју Богу. Драги у Христу, тело нисмо спасили, али души смо сигурно помогли да се спреми за пут ка своме Творцу. То нека нам буде и вера и охрабрење. Многи су боловали и умирали задњих месеци, али није се чуло за сличну молитвену акцију као што је то чињено за брата Мирослава Павловића. Само та чињеница довољно говори о каквом човеку Србину и православном хришћанину се радило. Услед овог нашег дела стизале су и молбе да се ово исто чини и за друге, за сав род и за мајку Србију. Да ли у будуће то чинити или не, до нас је браћо и сестре. Ипак молба је, драга браћо и сестре, да како смо ишчитава 90. Псалам за брата нашега Мирослава да то наставимо чинити за све душевно, духовно и телесно болесне Србе макар идућих четрдесет дана како би то била наша свећа воштаница прислужена и за душу упокојеног брата нашег Мирослава, али опет и на корист спасења душа нас, наших ближњих и целог рода.
Стога је наша молитва и даље неопходна те и даље све вас, драга браћо и сестре, молимо да наставимо ово молитвено саборно правило све не оптерећујући своје лично молитвено правило и животне обавезе. Дакле, колико ко може пута током дана да прочита 90. Псалам (неко 1, неко 5, неко 10, а неко 50 и више пута). И опет ако би Бог дао, и ако буде жеља срца наших, можемо наставити и после, а све и само у славу имена Божја и на здравље и спасење душа и тела ближњих, нас, наше деце и Мајке Србије. Ми, као појединци и као народ, коначно долазимо до тачке кад, само ако нисмо потпуно духовно слепи, увиђамо да нама помоћи ни од куда нема до помоћи од Бог. Од свих преварени, од свих остављени, од многих издати коначно долазимо Њему, Ономе Који нас никада није издао, никада преварио, никада оставио. Долазимо до Господа Исуса Христа и ту нека стане и пропадне све лоше старо и нека почне све ново, лепо, саборно србски Богу угодно. Ту нека почне наш, не традиционални, не формални, не профански живот и вера, већ истински живот у Христу, па шта кошта да кошта. То смо дужни прецима који нам ову лепу србску земљу оставише, то смо дужни деци којима треба у наслеђе оставити и веру и живот, то смо дужни свим Србима упокојеним и страдалим од НСП. Нема више ни лево ни десно, ни напред, ни назад већ само и само право ка Богу да упремо погледе, жеље, мисли и непрестане молитве. Нека би дао драги Бог. У љубави у Христу. МВ
ФОТО: Православна породица
