Напомена уредништтва: Настављамо са серијом текстова о црквенословенском језику. Ту тему сматрамо толико важном због чега и наводимо речи великих духовника и светитеља Господњих. Из њихвих речи може се извући само један закључак - прекид служења на црквенословенском језику ни у ком случју није допринео ни квалитативнм ни квантитативном увећању угледа и утицаја Цркве у србском друштву. Напротив. И док се код нас тај језик последњих неколико деценија потпуно занемарује у нашој цркви, у РПЦ никоме не пада на памет да почне са богослужењима на савременом руском језику. Штавише, у Русији је објављен први том „Великог речника црквенословенског језика Новог доба“ који су приредили научници др Александар Плетњов и др Александар Кравецки...
Један богомољац упита владику Николаја после вечерње службе у Саборној цркви у Београду: “Преосвећени, нас ово интересује: Зашто наша црква не преведе богослужбене књиге са црквенословенског језика на српски па да све лепо разумемо шта се чита?”
На то ће Владика рећи: “Многи су ме питали за то. Црквенословенски језик везује све словенске народе тим језиком. И Руси и Бугари и ми Срби – свима су исте богослужбене књиге и то нас везује. Затим, ако би се богослужбене књиге преводиле, а наш језик говорни мењао се и реформисао, то значи: требало би сваких сто година да се поново преводе богослужбене књиге. Тако би се удаљили од оргиналног црквенословенског текста који је тако богат и савршен, да се не може превести свака реч на српски језик, који је много сиромашнији од њега. Затим, ми на нашем језику слушамо обичне разговоре, псовке и клетве, па се свађамо и грдимо на том нашем језику. Зато је словенски језик свет и он мора остати за разговор са Богом. И ко воли Цркву и Богу се моли долазећи често у цркву, он ће се на богослужењу брзо свићи и све разумети. Црквенословенски језик је мост који повезује све словенске народе”.
“… Вршећи богослужење по чину који потиче из древног доба и којег се држи цела Православна Црква, ми имамо јединство с Црквом свих времена и живимо животом целе Цркве… У таквом односу… мора да буде непромењено велико и спасоносно јединство црквених основа и предања… Антонин Грановски је причао како је 1924. године предлагао верницима да се заложе код власти да се отвори један храм, али под условом: да се прихвати руски језик и отвори олтар. Верници су се обратили за савет патријарху Тихону. Његова светост Тихон је одговорио: „Боље је да се црква сруши, али под тим условима не пристајте.“
„Ђаво мрзи црквенословенски језик“, – писао је Јован Вишенски, атонски подвижник, који је живео на прелазу из XVI у XVII век, разобличитељ латинства и ревносни заговорник поновног уједињења Западне и Источне Русије…
Св.Тихон патријарх Московски
Људи уче језике, а неће да науче словенски, језик своје Мајке Цркве,а довољно им је само двеста речи да би све разумели, ако то желе.
Свети Јован Кронштатски
Богослужење се не сме мешати са проповеди или богословљем. Проповед нам говори о духовном свету, а молитва нас укључује у тај свет. Богословље показује пут, а молитва води по том путу.
Владика Петар Петровић Његош
...Италијански књижевник Франћеско Карара из Далмације, у свом опису нашег славног Владике, записао је, поред низа значајних детаља, и овај, о језику, односно писму: ,,Чујући, да ја и сувише приговарам старинској ћирилској азбуци, пресјече ме: језик треба да је везан с вјером“
