Јован Дучић

jovan ducic pesme 236x300Твоје сунце носе сад на заставама,

Ти живиш у бесном поносу синова;

Твоје светло небо понели смо с нама,

И зоре да зраче на путима снова.

 

Још си уз нас, света мајко, коју муче:

Све су твоје муње у мачева севу,

Све у нашој крви твоје реке хуче,

Сви ветри у нашем осветничком гневу.

 

Ми смо твоје биће и твоја судбина,

Ударац твог срца у свемиру. Вечна,

Твој је удес писан на челу твог сина,

На мач његов реч ти страшна, неизречна.

 

Млеком своје дојке нас си отровала,

У болу и слави да будемо први;

Јер су два близанца што си на свет дала

–Мученик и херој, кап сузе и крви.

 

Ти си знак у небу и светлост у ноћи,

Колевко и гробе, у колевки сунца;

Ти си горки завет страдања и моћи,

Једини пут који води до врхунца.

 

Ми смо твоје трубе победе и вали

Твог огњеног мора и сунчаних река;

Ми смо, добра мајко, они што су дали

Свагда капљу крви за кап твога млека.

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com