Свештеник Александар Шумски о томе зашто у време читања Великог Канона Светог Андреја Критског, ми доживљавамо посебно покајничко стање које се ни са чим не може поредити..
Ево се заврши и читање Великог канона преподобног оца нашег Андреја Критског. Ја сам се не једном питао зашто се само у дане читања Великог канона појављује посебно осећање које се ни са чим не може поредити. Јер, ми и другим данима приносимо покајања Богу, којих се такође сећамо, но, у дане читања Великог канона, у души, у срцу, у свести, у сазнању, пролази нешто тако, што се после већ не понавља.
И одједном сам схватио о чему се ради. У обичне дане ми се кајемо само лично, ми у тим тренуцима не видимо око себе никога другога. Али приликом читања Великог канона, стојећи у храму Божијем у окружењу браће и сестара, ми осећамо да смо сви ми заједно – Православни народ који саборно приноси Христу Спасу наше покајање.
Од тога осећања саборности наше лично покајање постаје неочекивано дубље и шире. Ми улазимо у посебан покајнички простор у коме ми једни другима помажемо у делу заједничког спасења. Апсолутно нестаје сваког егоцентризма које толико смета нашем јединству.
Али то није све. Током читања Великог канона ми не само да се налазимо у посебном покајничком пространству, него још и у посебном покајничком времену. Ми преживљавамо сву посебну покајничку историју човечанства, узимамо учешће у тој покајничкој историји. Штавише, ми кроз своју личност пропуштамо покајничку историју човечанства – кроз наш дух, нашу душу и тело. И то представља грандиозно духовно-морално искуство које није могуће описати било каквим речима.
У те четири вечери читања тог канона, ми, браћа и сестре, на неизрецив начин се сједињујемо са свима који су се кајали у свим народима и свим временима. И колико је то блиско руској православној души која увек тежи ка свеодазивању и свечовечности! И постаје јасно зашто управо у руској цивилизацији толико воле и поштују Велики канон светог Андреја Критског.
Увек жалимо што тако брзо прођу прва четири дана Великог поста када се чита канон. Ти дани нас напуне духовном снагом за цео Велики пост и упућују, по речима преподобног Пајсија Светогорца, наш духовни рацио на Христове таласе. И сада само од нас зависи да ли ћемо се ми од тога таласа удаљити у страну, на погибељни талас, или ћемо остати са Господом нашим Исусом Христом до Светлог Христовог Васкрсења и до краја нашег преосталог живота.
Свештеник Александар Шумски, публициста, члан Удружења књижевника Русије.
Превод са руског (Ранко Гојковић): ruskline.ru
Преузето са: http://www.fsksrb.ru/
