Човек је високи грађанин високе небеске државе
Ранко Гојковић
Првог априла навршило се 210 година од рођења великог руског писца и православног мислиоца Николаја Васиљевича Гогоља. У Москви, на чувеном Ломоносову, почетком априла одржана је дводневна конференција о Гогољу, мој реферат на руском језику може се прочитати ОВДЕ. О Гогољу ће тим поводом 18. априла бити одржано једно књижевно вече у Парохијском дому храма Светог Саве.
Биће то уједно и промоција две књиге о Гогољу и издању Бернара, које је приредила моја маленкост. То су књиге – „Православни витез Н.В. Гогољ“ и „Једном је Гогољ…“.
О поменутим књигама у Парохијском дому храма Светог Саве у Београду, 18. априла 2019. године, са почетком у 19. часова, говориће јереј Далибор Стојановић, издавач Никола Дробњаковић, преводилац и приређивач Ранко Гојковић.
Речи из поднаслова текста о „грађанину небеске државе“ преузете су из следећег Гогољевог цитата: „Човек мора да се подсећа да он није никаква материјална скотина, већ високи грађанин високе небеске државе. И све док он не почне да колико-толико живи животом небеског држављанина, неће успети да доведе у ред ни свој живот земаљског држављанина”. Тим речима Гогољ нам практично указује на главну карактеристику како свог живота, тако и свог стваралаштва. А то је - тежња ка духовној Отаџбини. У небеском домостроју нема ничег случајног, па свакако није случајно ни то што је Гогољ рођен у време Великог Поста. Он је од почетка био хришћански писац који је узрастао у свом духовном расту и није случајно да своје величанствено дело „Преписку са пријатељима“ завршава величанственим „Светлим Васкрсењем“.
И заиста, он је и својим животом и својим делом, величанствену естетику Пушкина усмерио ка вери, на пут Достојевског. Тежња за забавама и материјалном стицању, сујета и шићарџијско бивствовање које се угнездило у културној средини тадашње Русије, за танану христолику душу Гогољеву био је јасан знак одвојености доброг дела тадашњег руског друштва од Цркве. Знајући да таква друштвена клима у руском друштву може довести само до катаклизме (која је и уследила после Октобарске Револуције), Гогољ скоро целу последњу деценију свог живота позива читаоца на преумљење и оправослављење. Он је свестан да је једини услов за духовни препород Русије оцрковљење руског живота и неуморно труби о “непроцењивој ризници скривеној у Руској Цркви”.
А беспримерни брутални напади већ дубоко дехристијанизоване руске интелигенције показују колико је испред свог времена ишао Гогољ указујући шта ће се десити уколико се не заустави тај процес дехристијанизације руског друштва.
У ове дане Великог Поста, када обележавамо двадесету годишњицу зликовачког бомбардовања западних сила, у тренутку када тај исти Запад покушава да нам отргне нашу духовну колевку, наш Космет, још једном желимо да укажемо на величанствени мото Гогољеве епске повести “Тарас Буљба” - да на свету не постоји злочин страшнији и срамотнији од издаје вере и Отаџбине. Данас као никада неопходан нам је повратак вредностима којима је живео велики Гогољ, неопходна нам је слога, али не било каква, јер су четири слова „С“ само мртва слова на папиру уколико их извадимо из окружења Крста Христовог. Само око Крста Христовог та слова добијају свој пуни смисао и благодатну силу. Дакле, нема слоге како са онима на власти који занемарују поруку наше Цркве по питању Космета, тако ни са онима из опозиције који после инструкција добијених у САД, са флашом пива у руци држе придике Патријарху…
