Славко Перошевић

573ed7f35124c99b7d52c9c3Напомена уредника: Поштовани читаоци, дух осмерца и десетерца из србске народне поезије, живи и данас међу србским горштацима. Легендарни Радован Бећировић Требјешки као да у Славку Перошевићу добија доследног наследника. Славко нас често обрадује дивним сочињенијем у стиху на актуелне догађаје наше данашњице. Уочи величанствене ауто-литије која креће из Београда до границе Црне Горе, Вашој пажњи нудимо песму Славка Перошевића која је тако пластично осикала Јудин дух још увек актуелног (надамо се кратко) председника Црне Горе...

♦       ♦       ♦

Из поносних и гордих планина

Кук Боботов ђе небеса тиче

Кроз стихове ове епске пјесме

Обраћам се теби предсједниче

 

Данас када у мукама тешким

Тужно стење наша родна груда

Час је дош'о' да и ти изађеш

Пред пороту , пјесничкога суда

 

Сви памтимо , кад си на власт дошо'

Са улице у старом џемперу

Ал' тада си био патриота

И српску си поштовао вјеру

 

У нама си у те давне дане

Пробудио неке нове наде

Мислили смо да је прошо земан

Јова Капе, Тита и Пијаде

 

Испред масе што искаше правду

Са пуно си говорио жара

Имао си држање јунака

И харизму кано Чегевара

 

И у доба крвавих ратова

Крв када је на све стране лила

Стајао си на бранику српства

Под барјаком с' четири оцила

 

Мрзио си шах због шаховнице

Лазареву славио си круну

И сањао како у Дубровник

Рујно вино пијеш на Страдуну

 

Ал' када се сјајно сунце мира

Ста' из ратног рађати сивила

Ти одлучи да постанеш вазал

И послушник западнијех сила

 

Због некаквог личног интереса

Окрену се попут жируете

Ти који си био патриота

И Србенда од главе до пете

 

Замијени српство "цногорством"

Одрече се светих идеала

И прихвати неславну улогу

Америчког слуге и вазала

 

Од поносног и умног горштака

Направише понизнога роба

А био си дика српског рода

Десна рука Милошевић Слоба

 

Разбио си сан о српској слози

Вјерујући Клинтону и Бушу

Ради власти и ради богатства

Ђаволима , продао си душу

 

Све си изд'о, што се издат' могло

Све до чега било нам је стало

Издао си " Лучу " и " Вијенац "

Свете српске гусле и гудало

 

Све си изд'о што се издат' могло

И враж'јој се приклонио сили

Рад' голог си прод'о интереса

Прах отаца , што у земљи гњили

 

Листа твојих невјерстава може

Кроз стихове дуго да се ниже

Крст Душанов с' четири оцила

Без савјести издао си гриже

 

Издао си св'јеће и кандила

Са Острога, Мораче и Пиве

Јек плотуна са Царева Лаза

И одсудни јуриш с' Бојне Њиве

 

Рад проклетог издао си новца

Ханџар оштри Пилетића Јола

Изгинуле ратнике с' Граховца

Крсташ барјак са Вучјега Дола

 

Издао си пет хиљада мртвих

С' Бардањола и са Тарабоша

Издао си Владику Данила

Обилића изд'о си Милоша

 

Са правога скренуо си пута

Враг ти мисли побрка и смрси

Обилића изд'о си медаљу

Са ђедових што ти виси прси

 

Народну си издао тробојку

Српски језик и српску културу

Андрић Ива , Милоша Црњанског

Бранка , Змаја и Јакшића Ђуру

 

Издао си увјерења своја

Душу своју прод'о си крвнику

Издао си Републику Српску

Издао си Крајину и Лику

 

Због твоијех дјела већ одавно

Горке сузе низ лице нам цуре

Издао си равну Метохију

Издао си косовске божуре

 

Признао си шиптарску државу

И гласао за њу у Унеско

Са чиме ћеш'  изаћ' пред Лазара

Када одеш у царство небеско

 

Хоћел' горе задрхтат' ти срце

У великој тузи и у болу

Са чиме ћеш изаћ' пред Његоша

С' чим ћеш стати пред краља Николу

 

Из тијела мртвог кад ти душа

Оде горе пут небеског етра

Са чиме ћеш изаћ' испред Јанка

С' чим ћеш стати пред Светога Петра

 

А острошког светог Чудотворца

Глава ће те упитати сједа

Зашто дира у хиљаду љета

Црквенога устројства и реда

 

Зато ову пјесму кад прочиташ

Поразмисли барем једну зеру

Народ српски остави на миру

Не дирај нам у образ и вјеру

 

Сва је Црна Гора кажу твоја

До кољена море ти је сиње

Али душу нећемо ти дати

Гинућемо за српске светиње

 

Ако треба за част да се мрије

Силом ће мо' одговорит сили

Острог ће нам бити Вртијељка

А Ступови , српски Термопили

 

Велики је ловћенски владика

Реко рјечи вредније од злата

Да је људска дужност нај светија

Стат' тирјанству ногом иза врата

 

Па послушај ово што ћу рећи

Није срећа у земљском сјају

Престоли су падали и већи

Власт и сила вечито не трају

 

Они што те по' рамену тапшу

И око те гмижу кано црви

Кад вјетрови неки други дуну

Нож у леђа , забиће ти први

 

Једног дана кад поражен будеш

Силазио са царскога трона

Око тебе на пушкомет неће

Бити више ни једног полтрона

 

И остаћеш да све муке своје

Без икога , сам носиш на грби

А они ће ради интереса

Тад од мене бити већи Срби

 

Ми у овом безумном земану

Крст страдања носимо на плећи

Aли српске вјере и имена

Никада се нећемо одрећи

 

Ја опраштам свима што гријеше

И не губим у будућност наду

Једног дана залутале овце

Вратиће се своме српском стаду

 

Црна Гора , патрија је наша

Али она која српство љуби

Тврд је орах воћка чудновта

На њем' многи сломише се зуби

 

Наш народ је навик'о да трпи

Вјековима стојећ' на распеће

Српске гусле и српска епика

Дјела твоја, бацит' ће у смеће

573ed7f35124c99b7d52c9c3

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com