Петар Петровић
Напомена уредника: Поштовани читаоци, текст који је пред Вама добили смо од извесног Петра Петровића. Мени лично се рукопис и стил аутора учинио познатим, верујем и многима од Вас, али никако да се сетим да познајем неког Петра Петровића, па размишљам, можда се човек потписао псеудонимом. Све ми се чини да, кад већ није поменуо име и презиме главног јунака свог текста, није желео да ставља ни своје право име и презиме. Ако је тако, верујем да ће Петар једног дана открити своје право име и презиме или ћемо се можда и ми досетити и ко је главни јунак његове приче и ко је заиста Петар Петровић…
Петар Велики је својевремено, после издаје Мазепе пред чувену Полтавску битку, издајнику Мазепи доделио орден Јуде Искариотског.
У данима када је савремени Синедрион на челу са стручњацима за манипулацију и промоцију вакцина сиромашних Ротшилда, увео полицијски час како Србадија не би ишла у своје храмове за Васкрс, толико другосрбијанаца се кандидовало за тај ласкави орден, да би било веома тешко изабрати најзаслужнијег за добијање поменутог одликовања.
Ипак, једна персона (имена нећемо помињати, како уважени читаоци не би помислили да им придајемо важност), потомак оних из Шесте Личке који су се толико истакли у чувању великог србског крволока Броза, а потом кад су стигли у северне србске земље, загадили исте комуњарском аутономашком идеологијом, посебно се истиче у овој кандидатури. Да дрво не пада далеко од кладе, свакодневно потврђује тај задригли потомак комуњара-аутономаша. Колико сребрњака добије од Сороша ми не знамо, али честити Срби са србског севера кажу да не знају да ли му је дебљи стомак или новчаник. Свакодневним лапрдањем и кевтањем на Србску Православну Цркву и њене вернике, израста у најозбиљнијег кандидата за Јудин орден.
Овај аутономаш дебелог стомака и новчаника, прави тако умне закључке да је тешко човеку одредити да ли је лепши или паметнији. Наиме, у једној те истој изјави прво са поносом истиче да је најмање људи заражено у северним србским земљама (наравно, другосрбијанци их тако не зову -П.П.), каже да аплаудира свим људима који су успели „уз натчовечанске напоре“ да постигну да тамо буде најмањи број умрлих и страдалих у Европи од „пандемије“.
Срем, Банат и Бачка, три срца јуначка, таква су се и показала у овој смутњи. Владике ових дичних србских земаља нису затварале храмове пред верницима нити призивали народ да остане код куће. И не само да нису затварали храмове (да и не говоримо о, не дао Бог да се икад понови, измишљању новог причешћивања како то уради Димитрије Херцеговачки који ће остати упамћен по новотарији невиђеној у 2 хиљаде година дугој историји Свете Цркве Христове), него су своје вернике призивали да дођу и прославе Васкрслога Христа много више и одлучније него у другим епархијама СПЦ. Слава Богу, верници у овим дичним србским земљама одазвали су се усрдно на позив својих пастира.
Када се ово има у виду, нормалан човек би захвалио епископима, јер би свакако било много, много више заражених на северу Србије, да народ није похрлио у најважнију лечебну институцију – Цркву Христову. „Што је за Немца добро, за Руса је смрт“ - рече јунак култног руског филма „Брат“. Слично је изгледа и са нашим другосрбијанцима, кандидатима за Јудин орден, па би код њих ово правило из руског филма могло овако да изгледа - „Што је за хришћанина спасоносно, за другосрбијанца је смрт“.
Тако се наш кандидат за Јудин орден у другом делу своје изјаве пита како је могуће да нико од свештеника и верника није кажњен са 50 хиљадарки зато што су за Васкрсење Господа и Спаса нашег Исуса Христа напунили храмове! Каква интелигенција! Зар Вам нисам рекао поштовани читаоци, у том другосрбијанском соју има много и паметних и лепих, па се надам да ће после избора за Јудин орден међу другосрбијанцима, бити организована и кандидатура за избор најлепшег и најпаметнијег међу другосрбијанцима. Каквих ту има кандидата, Боже драги, свакодневно се по медијима дивимо њиховој лепоти и памети! И сви су са изврсним педигреом - сви њихови преци листом су били комуњаре, верне слуге вампира Броза.
Видећемо шта ће бити до краја ове пандемије страха, можда још неко искочи за озбиљну кандидатуру, до тада, свој глас за високи Јудин орден додељујем овом препаметном и прелепом другосрбијанцу, који више од свега воли да лиже своје презиме господину Сорошу.
