Јован Дучић
Напомена: Поштовани читаоци, на данашњи дан, 22. април 1945. године, дошло је до пробоја групе затвореника усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина. У Србији се тај дан обележава као "Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату". Терминолошки потпуно неприкладан назив, све као да се тежи да се не замеримо крвницима, од римског папе до усташких зликоваца. Под холокаустом се подразумева страдање Јевреја, а термин "сећања на жртве геноцида" је потпуно безличан, као да се ради о неким непознатим жртвама, као да се не ради о више стотина хиљада СРБСКИХ новомученика и више десетина хиљада ромских мученика. Друга терминолошка неисправност - докле ће се користити Брозова терминологија, не ради се ни о каквим фашистичким жртвама! Чак штавише, италијански фашисти су спасили много србских живота од крволочних клеронацистичких усташких џелата. Титу није одговарало да се кривица стави на нацисте, јер је Хитлерова партија била национал-социјалистичка, па су све жртве сваљиване на фашисте иако, понављам, фашисти нису починили геноцид над Србима него су многе и спасили. Очигледно да Титова духовна деца до данашњег дана не скрећу са његовог пута, до скоро је и једна министарка била из реда полазница Титове школе у Кумровцу...
Поводом дана сећања на Србоцид у клеронацистичкој НДХ, Вашој пажњи нудимо песму Јована Дучића из 1943. године коју би комотно могли назвати: "Јасеновац, да ли памтимо?"
† † †
Мој добри роде, сви су лагали,
И твој су видик сав помрачили;
За својом срећом само трагали,
И свуда крали, и све тлачили.
И место млека, крв су сисали,
У страдањима твојим дугима,
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.
С убицама су цркве стварали,
И с издајником горде тврђаве;
У заклетви те свакој варали,
На води дигли мосте рђаве!
На згаришту ти држе говоре,
На губилишту подло пирују,
На буњиштима саде ловоре…
И мртве уче сад да мирују.
Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чују што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.
Ломан је, роде, мост на провалији,
Свуд су у причест отров ставили…
С лупежом све су новце ковали,
Са кривоклетником завет правили.
