Свим читаоцима "Саборника" од срца честитамо празник Сретења Господњег. У тексту ниже публикујемо делове из Новог Завета који се читају на богослужењима овог великог празника...
† † †
Бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему. 26. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону, Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече: Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; Јер видјеше очи моје Спасење твоје, Које си уготовио пред лицем свију народа. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему.
Јеванђеље по Луки - 8 (2, 25-32), чита се на јутарњој служби
Браћо, ван свакога је спора да већи благосиља мањега. И тако овдје десетак узимају људи смртни, а тамо онај за којега се свједочи да живи. И могло би се рећи, да Левије који узима десетак, даде десетак кроз Авраама, Пошто он још бијаше у бедрима оца када га срете Мелхиседек. Ако је, дакле, савршенство било постигнуто кроз левитско свештенство, јер је народ њиме доведен под Закон, зашто је било још потребно говорити да ће се појавити други Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову? Али када се мијења свештенство, мора се промијенити и Закон. Јер Онај за кога се ово вели из другога је племена, од којега нико није приступао жртвенику. Јер је очигледно, да је Господ наш произишао из племена Јудиног, за које Мојсеј ништа не рече о свештенству. И још је очигледније, када по подобију Мелхиседекову настаје други Свештеник, Који није постао по закону тјелесне заповијести, него по сили живота неуништивога. Јер Писмо свједочи: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.
Када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, Донијеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа - Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића. И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону, Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече: Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; Јер видјеше очи моје Спасење твоје, Које си уготовио пред лицем свију народа. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему. И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца. И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живјела са мужем од дјевојаштва својега. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет. А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на њему.
Посланица Јеврејима светог апостола Павла 316 (7:7-17), чита се на Литургији
Када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, Донијеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића. И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону, Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече: Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; Јер видјеше очи моје Спасење твоје, Које си уготовио пред лицем свију народа. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему. И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца. И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живјела са мужем од дјевојаштва својега. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет. А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на њему.
Јеванђеље по Луки 7 (2:22-40)
