Напомена: Поштовани читаоци, Вашој пажњи нудимо текст од пре једанаест година, са ресурса под контролом србофоба Мила Ђукановића. У тексту се говори о отвореном писму које је протојереј Јован Пламенац упутио председнику Скупштине Црне Горе Ранку Кривокапићу, бранећи неустрашиво светињу, цркву на Румији, од милогораца цркворушитеља. Да је било више овакве спремности за заштиту наших светиња у нашем клиру а мање сервилног односа према издајничкој власти, не би данас на делу било велеиздаје на чијој "имплементацији" ради председник Србије...
† † †
Пламенчево писмо обилује увредама и клетвама, а завршава директном пријетњом упућеном Кривокапићу, да ће, уколико предсједник парламента још једном у „своја погана уста“ узме цркву Свете Тројице на Румији, по узору на свог чукунђеда, војводу попа Илију Пламенца, „који се ставио у заштиту Црногораца штитећи им вјеру“, скинути мантију и Кривокапић ће „добити оно што подуже заслужује“.
Пламенац тврди у писму, питајући Кривокапића „који га је то ђаво спопао па опет забија трн у здраву ногу“, да црква Свете Тројице на Румији није пореметила односе између три вјере у Бару, нити је, како тумачи Кривокапић „забијање у симбол суживота“ који „удара на темељне вриједности Црне Горе“.
„Црква Свете Тројице на Румији је оваплоћење наде и жеље, чежње и тежње народа који је вјековима у литији, за крстом Светог Јована Владимира, ишао на врх Румије, оваплоћење његове вјере да ће се ту једног дана вратити црква, да ће „долетјети“, како то каже предање“, тврди Пламенац.
Он негира Кривокапићеве ријечи да су мухамеданци и римокаталоци престали да присуствују румијским богослужењима зато што је на врх Румије постављена метална црква и каже да су румијску литију педесетих година прошлог вијека забраниле комунистичке власти, за које тврди да су Кривокапићево духовно исходиште, те да ју је осамдесетих година обновио тадашњи парох барски Богић Фемић, „рескирајући грађанску сигурност своје породице“.
Пламенац тврди да су барски мухамеданци и римокатолици ишли у православној литији на Румију онда када су Црну Гору, „преко 95 одсто“, насељавали Срби православне, мухамеданске и римокатоличке вјере, и „док су имали живо памћење да су сви били православци, и док су поштовали традицију, обичај и наду својих православних предака“.
Пламенац даље тврди да су југословенски комунисти, „фаталном грешком Енглеза“, преотели власт у Југославији, и наметнули правило „да нијеси оно што јеси него си оно „како се пишеш“.
„И тако се српски национ у Црној Гори удробио у сијасет нових. Али чак ни убризгавање нове националне и религијске доктрине није сасвим одвојило барске мухамеданце и римокатолике од румијског култа“, пише Пламенац и додаје, алудирајући на та да су посљедњих година на челу Министарства унутрашњих послова кадрови Кривокапићевог СДП-а:
„Ни уз помоћ Министарства полиције на које се политичка партија коју предводите већ годинама халапљиво навалила, у Бару и његовој околини нећете наћи мухамеданца или римокатолика којем смета црква на Румији. Јер, и њихови преци су у румијској литији носили по камен да би она била ту. Наћићете, за потребе медија, само неког активисту црногорске владајуће коалиције, или неког сиромашка којем ће ови Ваши да припријете, као што су то урадили уочи референдума о државном статусу Црне Горе и уочи свих досадашњих избора“, наводи Пламенац.
Аутор писма пита шефа црногорског парламента што је он, лично учинио за очување и његовање румијског култа, осим што на њега упорно излива „отров адске душе своје“?
У наставку писма, у стилу ове посљедње опаске, Пламенац је навео мноштво увреда и клетви упућених Кривокапићу, користећи језик мржње, наводећи на крају да је „овога пута био фин“.
Аутор набраја што ће Кривокапић добити и што изгубити „такне“ ли цркву на Румији и вели да предсједник парламента „неће имати за што да се ухвати када га спопадне фрка да, за потребе медијског наступа владајуће коалиције којој здушно припада, црногорској јавности скрећете пажњу са лоповлука и осталих непочинстава његове дружине из власти“.
А добиће, наставља Пламенац, то да ће „Румија постати мјесто поклоњења цркви мученици православних цијелога свијета“, уз опаску да ће то Кривокапић „по својој памети“ видјети као шансу да се нешто преко туризма ушићари.
„Али, запамтите – сузе изливене на тај својеврсни православни зид плача разбиће Вас!“, пријети Пламенац.
Настављајући у том тону, Пламенац вели да би Кривокапић, кад би о некој џамији говорио као о православној цркви, „и да као нас православце вријеђа мухамеданце, „добио бомбаша самоубицу у Скупштини Црне Горе“, чија је он, Кривикапић персонификација!“
Пламенац пита Кривокапића да ли је свјестан да је својим иступом, који аутор писма сматра изливом мржње према Православној цркви, „бацио рукавицу у лице црногорском Јавном тужиоцу“, „оном Јавном тужиоцу који је, демонстрирајући своје незнање, као говор мржње процесуирао проклетство митрополита Амфилохија“, који је, како Пламенац подсјећа, рекао: „Ко срушио цркву на Румији, Бог срушио њега и његово потомство!“
Аутор јавног обраћања понавља потом тезу коју је сам Амфилохије казао, правдајући своју клетву - да је Свети Петар Цетињски направио државу Црну Гору изричући проклетства, те да клетва није мржња, већ добра намјера!
„Клетва није мржња! Напротив, она је добра намјера, метод којег Црква користи одвајкада да оне који се не боје Бога одврати од злог дјела, да због тог злог дјела не би испаштали у вјечном животу. Е, сада сте тог истог Јавног тужиоца гурнули у прилику да се покаже ко је: да ли човјек, или Ваш подрепаш?“ пита Пламенац, тврдећи:
„Видите, Кривокапићу, овога пута био сам фин“.
Пламенац писмо завршава директном пријетњом Кривокапићу:
„Али, ставите ли још једном цркву Свете Тројице на Румији у Ваша погана уста, по узору на мог чукунђеда војводу попа Илију Пламенца, који се ставио у заштиту Црногораца штитећи им вјеру, док Вам будем писао скинућу мантију и добићете што подуже заслужујете!“ пише Пламенац.
Извор: Портал Аналитика
