О МУКАМА ХРИСТОВИМ - чланак говори о томе шта је све Исус доживео од Великог Четвртка увече па до погреба. Текст преписан из старе руске књиге "Великое Зерцало".
Неки свети старац стално је размишљао о страдањима Христовим и при томе је горко плакао. Једном јавио му се сам Христос и подробно му исприча шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства. Кликните на опширније и прочитајте детаље МУКА ХРИСТОВИХ ...
После текста о мукама Христовим, наводимо један текст на руском језику где су побројана библијска предсказања Страдања Христовог. Пошто је "Велико огледало" представљало веома популарно издање у 17 и 18 веку у Русији, а није наведено име старца коме се јавио Христос, ми не улазимо у веродостојност јављања Христовог, али нисмо ни дужни следовати примеру апостола Томе и у свему тражити материјалне доказе. Сама чињеница уласка овог текста у "Велико огледало" не гарантује да се ради о истинском јављању Христовом том старцу али пружа озбиљан разлог да у то не сумњамо...
- Од Великог Четвртка увече, рече Христос, па до погреба, испустио сам 109 срдачних уздаха. Из тела Мојега истекло је 225 000 капи крви. Оружаних војника било је 118, а к њима се придружило и 230 неваљалих људи, свега дакле 348.
- ИЗ ТЕЛА МОЈЕГА ИСТЕКЛО ЈЕ 225 000 КАПИ КРВИ.
- Три су ме војника водила на распеће и чинили су ми разне пакости. Трзали су ме за браду и косу и вукли су ме.
- 77 пута спотицао сам се и падао на земљу, почевши од врата Преторијума, па до дома Ане архијереја.
- 7 пута ударали су ме по устима, а по образима 105 пута;
- 20 удара песницом у лице претрпео сам;
- ћушки и трзања од почетка до краја поднeо сам 707, а јаких удараца свега 1 199.
- Кад су ми положили трнов венац на главу, ударали су ме свом снагом штапом и палицама 40 пута.
- Од свих удараца 5 трнова из венца прободоше ми лобању до мозга; од њих три се заломише и остадоше у глави Мојој, те са тим бих и погребен; од убода трња по глави истече 3 000 капи крви, а рана од трња на глави беше 1000, јер венац трнов 8 пута спадаше ми са главе.
- Кад сам вођен од Преторијума на Голготу, носећи крст, пао сам на земљу 5 пута, примио сам тада 21 смртан ударац; дижући ме од земље, повукли су ме за косу и браду 23 пута. Лежао сам на земљи (Голготи) док ме нису дигли на крст.
- Пљувотина на лице примио сам 73, а удараца по врату 25, а по лицу и устима још 5.
- Од ових удараца истиче ми много крви из уста и носа. Тада ми и два зуба избише. Међу очи ударише ме три пута песницом. За нос ме повукоше 20 пута, за уши 30 пута. Великих рана зададоше ми 72, а великих удараца у прса и главу 38.
- Али три ми беху највеће муке за време мога страдања и то:
Што не видех никога да се каје, те се моја крв као узалуд пролеваше;Гледајући жалост моје Мајке, која код крста стајаше и горко плакаше:И када распињући ме на крст, уковаше ексере у моје руке и ноге (по речи пророчкој: избројише све кости моје“...).
Преписао архимандрит Кирик из старе руске књиге "Великое Зерцало"
ИЗВОР: ЦКВА УБ
Жертвенное уничижение Богочеловека - наивысшее страдание любви
"Я предал хребет Мой биющим и ланиты Мои поражающим; лица Моего не закрывал от поругании и оплевания" (Ис. 50, 6).
"Тростью будут бить по ланите судью Израилева" (Мих. 5, 1).
"Бог же, как предвозвестил устами всех Своих пророков пострадать Христу, так и исполнил" (Деян. 3, 18).
"Иисус сказал ему: лисицы имеют норы, и птицы небесные - гнезда; а Сын Человеческий не имеет, где приклонить голову" (Лк. 9, 58).
"Тогда взяли каменья, чтобы бросить на Него; но Иисус скрылся и вышел из храма, пройдя посреди них, и пошел далее" (Ин. 8, 59).
"Тогда опять искали схватить Его; но Он уклонился от рук их" (Ин. 10, 39).
"И, взяв с Собою Петра и обоих сыновей Зеведеевых, начал скорбеть и тосковать" (Мф. 26, 37).
"Тогда говорит им Иисус: душа Моя скорбит смертельно; побудьте здесь и бодрствуйте со Мною" (Мф. 26, 38).
"И, находясь в борении, прилежнее молился, и был пот Его, как капли крови, падающие на землю" (Лк. 22, 44).
"Тогда воины и тысяченачальник и служители иудейские взяли Иисуса и связали Его" (Ин. 18, 12).
"И, сплетши венец из терна, возложили Ему на голову и дали Ему в правую руку трость; и, становясь перед Ним на колени, насмехались над Ним, говоря: радуйся, Царь Иудейский!" (Мф. 27, 29).
"Люди, державшие Иисуса, ругались над Ним и били Его" (Лк. 22, 63).
"Тогда плевали Ему в лице и заушали Его; другие же ударяли Его по ланитам" (Мф. 26, 67).
"И били Его по голове тростью, и плевали на Него, и, становясь на колени, кланялись Ему" (Мк. 15, 19).
"И говорили: радуйся, Царь Иудейский! и били Его по ланитам" (Ин. 19, 3).
"И, неся крест Свой, Он вышел на место, называемое Лобное, по-еврейски Голгофа" (Ин. 19, 17).
"Дали Ему пить уксуса, смешанного с желчью; и, отведав, не хотел пить" (Мф. 27, 34).
"Также и воины ругались над Ним, подходя и поднося Ему уксус" (Лк. 23, 36).
"Тут стоял сосуд, полный уксуса. Воины, напоив уксусом губку и наложив на иссоп, поднесли к устам Его" (Ин. 19, 29).
"И первосвященники с книжниками и старейшинами и фарисеями, насмехаясь, говорили: других спасал, а Себя Самого не может спасти; если Он Царь Израилев, пусть теперь сойдет с креста, и уверуем в Него" (Мф. 27, 41-42).
"Также и воины ругались над Ним, подходя и поднося Ему уксус и говоря: если Ты Царь Иудейский, спаси Себя Самого" (Лк. 23, 36-37).
"А около девятого часа возопил Иисус громким голосом: "Или, Или! лама савахфани? то есть: Боже Мой, Боже Мой! для чего Ты Меня оставил?" (Мф. 27, 46). "Иисус, возгласив громким голосом, сказал: Отче! в руки Твои предаю дух Мой. И, сие сказав, испустил дух" (Лк. 23, 46).
"Когда же Иисус вкусил уксуса, сказал: совершилось! И, преклонив главу, предал дух" (Ин. 19, 30).
Какое большое обнищание - Богу быть в образе раба! Какое большое смирение - Царю существ прийти в общение с нашим нищим естеством! Царь царствующих. Господь господствующих волею облекся в рабский образ; Судия вселенной делается данником владычествующих; Господь твари обитает в вертепе... Чистый и Всецелый приемлет на себя скверну естества человеческого, понеся на Себе и всю нищету нашу, доходит даже до испытания смерти. Видите ли меру вольной нищеты? Жизнь вкушает смерть; Судия ведется на судилище; Господь жизни всего сущего подвергается приговору судии; Царь всей премирной силы не отклоняет от Себя рук исполнителей казни. В этом образе... да будет видима тобою мера смиренномудрия (18, 368).
