Саопштење Одељења историјских наука САНУ о ревизији историје
Напомена уредништва: Поштовани читаоци, Саборник је дошао до копије Записника са седнице Извршног одбора САНУ, одржане 4. јуна 2021. године. Подсећамо да смо на «Саборнику» у више наврата оштро критиковали срамне изјаве председника САНУ о Косову али да смо истовремено упозоравали и позивали на мудрост, свесни да је много лакше нешто срушити него саградити. Вашој пажњи нудимо тачку XII поменутог Записника, ради се о „Саопштењу Одељења историјских наука САНУ о ревизији историје“ (редовни чланови овог Одбора САНУ су: Крестић Василије, Војводић Михаило, Димић Љубодраг, Живојиновић Мирјана, Калић Јованка, Ковачевић-Којић Десанка, Максимовић Љубомир, Спремић Момчило, Суботић Гојко) и свакако сваког србског патриоту радује чињеница да је Извршни одбор САНУ у потпуности стао иза овог саопштења. Заиста је више него разочаравајуће да се на место директора тако важне државне институције каква је „Музеј жртава геноцида“ постављају историчари који подржавају „туђманизацију“ србске историје. Невероватно је да квази историчари који су својим неделима пишући о наводним „митовима и заблудама“ србске историје у ствари сами креирали највеће митове и заблуде, долазе на чело тако важних институција задужених за очување сећања на жртве, за Србе мартиријског ХХ века. На жалост, изгледа да је данас за заузимање фотеља у Србији много важнија припадност нетрадиционалним „модерним“ друштвеним процесима од стручности и знања…
Тачку 12. поменутог извештаја Историјског одељења САНУ преносимо интегрално са копије Записника са седнице ИО САНУ.
† † †
Одељење историјских наука САНУ доставило је допис Извршном одбору САНУ у вези са покушајима систематском смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској у Другом светском рату. Одељење је замолио ИО САНУ за мишљење и подршку за објаву текста широј јавности:
О ЈЕДНОЈ НЕЧАСНОЈ РЕВИЗИЈИ ИСТОРИЈЕ
У последње време сведоци смо једне нечасне појаве у српској историографији, усмерене на посебну врсту ревизије историје и покушаја систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској у Другом светском, али и у Србији у Првом светском рату. Све до недавно, такав однос према пострадалом становништву у НДХ(Србима, Јеврејима и Ромима) имали смо прилике да видимо у многим случајевима у Хрватској, где је његов најпознатији зачетник и тумач био Фрањо Туђман.
Последњих неколико година, оспоравањем и умањивањем броја јасеновачких и других жртава усташких злочинаца почели су се бавити и поједини историчари из Србије. Важно је, због чега то треба и нагласити, да се у пословима управо такве ревизије, којом се наноси увреда усташким страдалницима, као „кровна установа“ истакао Музеј жртава геноцида. Непосредан повод што се Одељење историјских наука САНУ оглашава о овом проблему је тај што је новоименовани директор Музеја, чак и пре именовања, најавио да ће наставити неморални посао којим су се бавили његов претходних на тој дужности и председник Управног одбора те установе. Најпре осудивши усташке злочине, истакао је да је „наша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичка“, те да тај логор, чији је број жртава проценио на 122-130 хиљада „користимо за препуцавања“ и „сви заједно манипулишемо жртвама“. Наведена изјава је у духу већ познатих његових ставова, укључујући историографски неутемељену одбрану Јосипа Броза од неразјашњеног односа који је имао према Јасеновцу, као и тврдње да „младима (али очито и онима мање младим) данас треба једно очито ресетовање колективног сећања“, будући да су га последњих тридесет „мучних шовенских година замаглили и мистификовали управо националистички историчари обеју страна. Уз благослов политичке врхушке, наравно.
Одељење историјских наука мора отуд да постави питање Министарству културе Србије да ли је упознато с тим да је на чело Музеја жртава геноцида поставило неквалификованог човека, који се научно никад није бавио проблемом геноцида, али је спреман да се служи нечасном ревизијом националне историје, да смишљено пребројава и смањује жртве почињеног геноцида?
Када би покушаји преиспитивања броја жртава и њиховог смањивања били засновани на поузданим изворним подацима, нико не би имао разлога да се супротставља таквим намерама. Међутим, нови поуздани историјски извори нису представљени, док се постојећи, иако прворазредни, занемарују како би се разним импровизацијама број жртава умањио. Одељење историјских наука САНУ далеко је од сваке помисли да на било који начин повећава број жртава, сматрајући да је то ненаучно и неморално, исто као и свако неосновано умањивање.
С пуно разлога, одељење очекује да се Министарство културе огласи јасним одговором из којег ће се сазнати да ли се, када је поставило новог директора Музеја жртава геноцида, сагласило с његовим ставом? Такође, да ли је таква ревизија српске историје која се подударала са политиком Фрање Туђмана, и званична политика Србије? Ако је тако, питамо се куда иде и докле ће стићи наша историографија?
Извршни одбор САНУ подржава Одељења историјских наука САНУ о потреби да се реагује на покушаје ревизије историје и слаже се да текст реаговања Одељења треба учинити јавним.
Фото: Снимак делова копије Записника са седнице ИО САНУ
