Павел Пољаков
Напомена уредника: Поштовани читаоци, последњих петанест дана није испоштована уређивачка политика сајта да свакоедневно публикујемо бар један нови текст. Разлог томе је мој петнаестодневни боравак у Русији и мноштво сусрета и промоције моје књиге на руском језику «Сербы и русские - братья по промыслу Божию» (У Србији је та књига изашла као диптих, у два дела, први је «Знаменити Срби у руској историји», а други «Знаменити Руси у србској историји»). Пошто сам се вратио у Србију настављамо са редовним публикацијама, а под утиском тек завршеног путовања, Вашој пажњи нудимо песму Павела Пољакова из те књиге, једног од јунака другог дела књиге «Знаменити Руси у србској историји». Песму објављујемо и на руском и на србском језику...
† † †
СЕРБ
Павел Поляков
Лапти из простой воловьей кожи,
В сумке скудный кукурузный хлеб...
Жизнь свою ты не даром прожил,
Не напрасно гордишься, серб!
Предок твой на Косовом поле,
Натянувши лук боевой,
Завещал своим внукам волю,
Заплатив за неё головой.
И веками в своей Шумадии,
Вызов бросив злу и судьбе,
Бился ты за просторы лесные,
Сотни лет проводя в борьбе.
Под разрывы шрапнели звонкой,
Заглушая изгнания боль,
На быках, в шинелишке тонкой,
Отступал твой старый король.
И Албанские горы узнали
А потом передали нам,
Что лишь там, где лучшие пали,
Воля светлая будет, лишь там!
СРБИН
Павел Пољаков
Опанци од просте коже говеђе,
У торби парче кукурузовине худо…
Није ти живот узалуд протраћен,
Не поносиш се Србине залудо!
Предак твој је на Косову пољу,
Затегавши свој лук ратнички,
Својим унуцима завештао вољу,
Главом својом за њу плативши.
И вековима у Шумадији својој,
Против зла и судбе, са главом у торби,
Борио си се за просторе шумске,
Стотине година проводећи у борби.
Под звонком јеком шрапнела,
Твој стари краљ је одступао,
На воловима, у шињелу танком,
Бол због изгнанства заглушивао.
И албанским планинама су сазнали,
А потом пренели нама овамо,
Да само тамо где најбољи су пали,
Биће воља светла, само тамо!
Превод на србски – Ранко Гојковић
