Напомена уредника: Поштовани читаоци, са Телеграм канала руске сестре Инне Цареве (Телеграм канал ЦАРИННА) преносимо овај болан запис о Православној Сирији. Не могу се после шока који ових дана доживљавају верујући људи због оваквог муњевитог пада власти у Сирији у руке терориста доносити брзоплети закључци, али се тешко отети утиску да је остављањем на немилост сиријских хришћана Русија делимично изгубила оно што јој је Промисао доделила - улогу Трећег Рима, заштитника Православља до краја света и века, четвртог Рима неће бити. А ако нема Катехона, онога који задржава, долазак звери није иза гора...
† † †
У земљи Сирији коју је бранила наша земља, 8. децембра 2024. године десио се државни преврат.
Исламистичке снаге и опозиција ушле су у Дамаск. Председник Асад је напустио престоницу и према саопштењу медија, већ се налази у Москви заједно са породицом.
Изгледа да је са њим све у реду.
Али шта ће бити са људима који су остали тамо?
Јер у земљи у којој највећи део становништва исповеда ислам, има много хришћанских светиња, а историја самог хришћанства тесно је повезана са том територијом.
Још током 2010. године у Сирији је још увек живело више од 2 милиона хришћана, што је чинило отприлике 10% становништва земље. Половина од њих су Православни.
Сматра се да је управо овде некада давно рођена азбука, нотно писмо, камени точак, плуг...
Хришћанство је од самог почетка апостолског проповедања стигло у Сирију. Јеванђелиста Лука (и сам рођен у Сирији) у 9 глави «Дела апостолских» говори како се Господ Исус јавио Савлу када се он упутио управо у Дамаск.
У Дамаску се Савле од непријатеља цркве преобраћа у Павла, слугу Господа Исуса Христа и он је посејао тамо прва семена хришћанства. Дамаск је постао полазна тачка за Павлова мисионарска путовања, која су у коначном резултату завршена у Риму. До данашњег дана у престоници Сирије постоји Директна улица, поменута у «Делима апостолским» где је сачувана кућа светог Ананије, који је крстио Павла. Поред се налази Дамаски зид са отвором кроз који је апостол Павле бежао од Јудеја, који су се скупили да га убију.
Селеук I, један од војсковођа Александра Македонског, у IV веку пре наше ере је основао Антиохију, која је потом постала један од важнијих центара Римске и Византијске империје. Она се претворила у крупан град хришћанског Истока и завичај таквих личности какав је био и Јеванђелиста Лука.
Управо су на тој земљи никли први хришћански манстири и заједнице, а такође и сама реч «хришћанин» се први пут тамо појавила – да, управо у сиријском граду Антиохији присталице Христове су прве почеле себе називати хришћанима.
Од првог века сиријски хришћани су се почели скривати у пештерама Каламунских гора, где су почели да граде цркве и манастире, чак и после тога када је прекинут прогон хришћана. У V веку управо се у Сирији појавио подвиг столпништва. Ни политичке катаклизме, ни долазак завојевача, нису могли поколебати религиозни избор локалних становника, који ево већ око две хиљаде година остају хришћани.
Православни верници историјски и до данашњег дана овде припадају јурисдикцији Антиохијске Православне Цркве. Управо је и велики светитељ Цркве, свети Јован Златоусти, био Антиохијац.
Поред тога што је Сирија била колевка хришћанства, она је била и домовина неколико десетина светитеља који се поштују у целом свету.
Из Антиохијске Цркве израсли су свети Игњатије Богоносац Антиохијски, света првомученица Текла, преподобни Иларион Велики, преподобни Јован Дамаскин, Симеон Столпник, Доротеј Газски, Јован Мосх, као и свети подвижници чија су имена сачувала припадност древној сиријској култури: преподобни Јефрем Сирин, Исак Сирин, Марон Пустињак и многи други.
Добро би било сада насликати икону свих светитеља Сиријских. И установити дан њиховог празновања – Сабор Сиријских Светитеља. И молити се њима.
🙏🏻🙏🏻🙏🏻
Спаси, Господи, људе Твоје! По лицу све земље.
СИРИЯ ПРАВОСЛАВНАЯ
8 декабря 2024 г. в опекаемой нашей страной Сирии произошел вооруженный переворот.
Исламисты и силы оппозиции вошли в Дамаск. Президент Асад покинул столицу и, по сообщениями медиа, уже находится в Москве вместе с семьей.
Он вроде бы в порядке.
Но, что же будет с оставшимися людьми?
Ведь в стране, где основная часть населения исповедует ислам, немало христианских святынь, а история самого христианства тесно связана с этой территорией.
Еще в 2010 году в Сирии проживало еще более двух миллионов христиан, что составляло примерно 10% населения страны. Из них половина — православные.
Считается, что именно здесь когда-то родились алфавит, нотная грамота, каменное колесо, плуг…
Христианство достигло Сирии с самого начала апостольской проповеди. Евангелист Лука (сам уроженец Сирии) в 9-й главе Деяний говорит, что Господь Иисус явился Савлу, когда он направлялся именно в Дамаск.
В Дамаске Савл обратился из врага церкви в Павла, слугу Господа Иисуса, и посеял там первые семена христианства. Дамаск стал отправной точкой для миссионерских путешествий Павла, которые в конечном итоге достигли Рима. По сей день в столице Сирии существует Прямая улица, упомянутая в Деяниях Апостолов, где сохранился дом святого Анании, который крестил Савла. Рядом находится Дамасская стена с отверстием, через которое апостол Павел бежал от иудеев, собиравшихся его убить.
Антиохия, основанная в IV веке до нашей эры Селевком I, одним из полководцев Александра Македонского, стала одним из важнейших центров Римской и Византийской империй. Она превратилась в крупнейший город христианского Востока и родину таких личностей, как апостол и евангелист Лука.
Именно на этой земле возникли первые христианские монастыри и общины, а также само слово «христианин» — да, да, именно в сирийском городе Антиохия последователи Христа впервые стали называть себя христианами.
С первого века сирийские христиане укрывались в пещерах Каламунских гор, где начали строить церкви и монастыри, даже после того как гонения закончились. В V веке именно в Сирии возник подвиг столпничества. Ни политические катаклизмы, ни приход завоевателей не смогли поколебать религиозный выбор местных жителей, которые вот уже около двух тысячелетий остаются христианами.
Исторически и до сегодняшнего дня живущие здесь православные относятся к юрисдикции Антиохийской Православной церкви. Именно Антиохийцем был великий святитель церкви Иоанн Златоуст.
Помимо того, что Сирия стала колыбелью христианства, она была домом для нескольких десятков святых, которые почитаются во всем мире.
Из Антиохийской Церкви вышли святитель Игнатий Антиохийский, первомученица Фекла, преподобный Иларион Великий, преподобные Иоанн Дамаскин, Симеон Столпник, Дорофей Газский, Иоанн Мосх, а также святые подвижники, чьи имена сохранили принадлежность к древней сирийской культуре: преподобные Ефрем Сирин, Исаак Сирин, Марон пустынник и многие другие.
Написать бы сейчас икону всех сирийских святых. И день бы их установить - Собор Сирийских Святых. И молиться им
🙏🏻🙏🏻🙏🏻
Спаси, Господи, люди Твоя! По лицу всея земли
Фото: Руска социјална мрежа ВК
