У староме Расу на царскоме двору,
свијала је мајка гнездо својих птића,
хранила је мајка своју свету лозу,
светородну лозу царских Немањића.
Мајка светог Саве вековима
сија света Анастасија.
Опет бели голуб своја крила шири,
лети према небу један храм да види,
у храму је овом она давно била,
молитве је своје Богу узносила.
Мајка светог Саве светим храмом сија
света Анастасија.
Молила је Бога да се Срби сложе,
и данас се моли помози нам Боже,
ево ја те молим сада као дете,
да ме штите мајко твоје руке свете.
Мајка светог Саве целом Српству сија
света Анастасија.
Њене свете мошти овде су донели,
јер су њу Срби искрено волели,
у светоме храму она сада спава,
Студеницу сунце због ње обасјава.
Мајка светог Саве Студеницом сија
света Анастасија.
Богородица је заштитница њена,
света монахиња а и света жена,
мајка светог Саве то је била она,
старим Расом брује студеничка звона.
Мајка светог Саве старим Расом сија
света Анастасија.
Одјекују звона на светоме храму,
сећају на једну свету српску мајку,
Анастасија је завет нама дала
да се српски народ никад не раздваја.
Мајка светог Саве свим мајкама сија
света Анастасија.
У нашим срцима она вечно живи,
и свака се Српкиња мајци светој диви,
јер је она била мајка светог Саве,
мајка Немањића свете лозе славне.
Мајка светог Саве светим Савом сија
света Анастасија.
