27-30. априла 1999. у Њујорку било је одржано редовно заседање Архијерејског Синода Руске Заграничне Цркве, под председавањем приснопамјатног митр. Виталија (Устинова). Једна од главних тема заседања је био положај Србије под бомбама. Заиста, вјечнаја памјат митр. Виталију и осталим архијерејима РПЗЦ, који се нису убојали да пред лицем целог света исповеде истину и покажу се истинским пријатељима србског народа, иако им је седиште у Њујорку. Вјечнаја памјат!
ИЗЈАВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА РПЦЗ ПОВОДОМ ВОЈНИХ ДЕЈСТАВА НА БАЛКАНУ
"Христос Воскресе!
Војна дејства која трају на Балкану већ више од месец дана, само су појачала давнашњи етнички сукоб на територији многострадалне Србије. После педесетогодишњег предаха, поново падају бомбе на европске градове и села у име лажно представљених „људских вредности“, изабраних пристрасно и лицемерно. Право и истина се бестидно и некажњено газе. Државе НАТО пакта заснивају своја дејства не на савести и моралу, већ ускључиво на голом насиљу.
Архијереји Руске Православне Заграничне Цркве, принуђени су да се обрате савести људи који себе називају „цивилизованима“, са осудом варварског напада на незаштићено становништво православне Србије и са одлучним позивом да одмах прекину са убиствима невиних људи и уништавањем државе, предупређујући тиме ширење војног пожара који је почео, на још већу територију.
Нарушавајући саме основе међународног права и људског благородства, државе које улазе у састав НАТО, немајући право оправдање па чак ни разлог, дејствују само из сопствених политичких рачуна и разлога. Притом оне бестидно убијају незаштићене Србе и несрбе, руше њихове домове, најстарије манастире и светиње, историјске споменике, инфраструктуру, лишавајући србски народ основа физичког постојања за многа десетлећа. Све то се ради у име сумњивих сепаратистичких жеља безначајне шаке терориста, који су себи поставили за циљ да одвоје од Србије срж њеног духовног самосазнања и постојања и колевку њене државности – Косово и Метохију.
Игоноришући историју и предајући на смрт унуке истих оних Срба који су се тако јуначки борили у корист Запада у његовом последњем европском рату, зачетници и заступници садашњег напада свесно обмањују своје сопствене грађане, представљајући своја дејства као „помоћ онима који страдају и миротворство“. Нису се постидели да убијају људе и руше храмове чак ни у свете дане Страсне Седмице и Светлог Христовог Васкрсења.
Ми, архијереји Руске Православне Заграничне Цркве, потврђујемо: Бог и Његови свети угодници не дају се ружити! Светогрдан и немилосрдан напад огромне војне силе на мали и беспомоћни народ, од кога страдају ни у чему криви, како православни, тако и неправославни житељи Косова и целе Србије, обратиће се на оне који су подигли тај неправедни мач. Ми верујемо у то и видимо безброј доказа томе у историји - освета ће бити не само у будућем веку, већ и у садашњем.
Силници овога света! Ако се не бојите Бога, бојте се за саме себе! Јер ће се агресија неизоставно окренути против оних који ступају на њен погубни пут.
Ми, архијереји Руске Православне Заграничне Цркве, молимо се за православну Србију и за све који живе на њеним просторима и призивамо томе и наш верујући народ.
Да дарује Господ мир и напредак нашој једноверној браћи, који сада преживљавају страшно искушење. Да буде укрепљена њихова истрајност у вери и љубави и добру, да буду утешене њихове сузе. А убице невиних жртава да буду посрамљене.
Братски целивамо архијереје и клир многострадалне Србске Цркве и молимо их за њихове свете молитве за нас, који делимо са њима велику муку и тугу.
Нека се наше сузе обрате у радост, по нелажном и непролазном завету нашег Спаситеља, Васкрслог Господа Исуса Христа."
У свим храмовима РПЦЗ тада била је прописана молитва:
„Еще молимся о еже мир и славу вселити в земли сербстей, и избавити народ ея и церковь от всех вражиих наветов и не предати единоверных наших в попрание, и разорение врагом и супостатом: но в бегство все дерзновение их претворити, и мышцу их сокрушити, и под ноги верных своих покорити. Еще молимся о еже студа и безчестия лица сопротивных исполнити, сердце же их страха и ужаса: и ангел Господень да будет погоняяй, и поражаяй их...“
„Још се молимо да мир и славу усели у земљу србску и да избави народ њен и цркву од свих вражијих клевета и да не преда наше једноверне да их погазе и униште враг и противник њихов: већ нека сву смелост њихову обрати у бекство и мишицу њихову нека скрши и под ноге верних својих покори. Још се молимо да њихова лица стидом и бешчашћем испуни, а срце њихово страхом и ужасом: и ангел Господњи нека их прогони и поражава...“
Њујорк
15/28. априла 1999.год.
Председник Архијерејског Синода:
+ Митрополит ВИТАЛИЈЕ
Чланови Архијерејского Синода:
+ Архиепископ АНТОНИЈЕ (Западно-Американски и Сан-Францишки)
+ Архиепископ ЛАВР (Сиракушки и Тројицки)
+ Архиепископ МАРКО (Берлинско-Германски и Великобритански)
+ Епископ КИРИЛ (Сијетлски)
+ Епископ АМВРОСИЈЕ (Вевејски)
+ Епископ ГАВРИЛО (Менхетенски)
+ Епископ МИХАИЛО (Торонтски)
(Заявление Архиерейского Синода РПЦЗ (митр. Виталий Устинов) по поводу военных действий на Балканах. 15/28 апр. 1999 // Церковная жизнь. 1999. №№ 1-2).
Извор: http://pravbeseda.ru/archive/arc3/1622.html
Превод: Православна породица, фебруар 2017.
