Љубиша Ристић
Напомена уредништва Саборника: Иза овог написаног текста (и осталих текстова брата Љубише о теми Сребренице) стоји хиљаде сати одгледаних видео материјала, хиљаде прочитаних страница како са србске, тако и са муслиманске стране, иза оваквих текстова стоји вишедеценијски рад на откривању ИСТИНЕ о Сребреници. Тај рад, на жалост, није пратила институционална помоћ државе Србије и због тога је дело брата Љубише још значајније. Желимо му наставак борбе за ИСТИНУ, живео на многаја љета!
† † †
Увод
Био је рат и свашта је било у рату. Један град, Сребреница, предат је 11. јула 1995. године. Улазак Војске Републике Српске (даље: ВРС) у Сребреницу покренуо је велики број цивила према УНПРОФОР бази у Поточарима. Међу њима нису биле две Фадиле.
Фадила Хоџић је убијена и она је цивилна жртва рата. Уписана је у „Босанску књигу мртвих“ где пише да је рођена 17.11.1972. године у општини Хан Пијесак и да је убијена 8.1.1993. године у општини Братунац. (1)
Фадила Мујић је сведок њене смрти. Фадила Хоџић је била цивил и погинула је у нападу на српско село Кравица на Божић 1993. године. Тада су обе Фадиле учествовале у извршењу ратног злочина. (2)
Како је могуће да се цивилна лица, и то жене, нађу у центру војних операција?
Могуће је. Сребренички цивили су учествовали у свим нападима на српска села. Пљачке и паљевине су били део цивилне рутине. Многа убиства хладним оружјем извршили су сребренички цивили. У нападу на Кравицу их је учествовало више хиљада.
Међународни кривични суд за бившу Југославију о сребреничким цивилима
Међународни кривични суд за бившу Југославију је потврдио учешће сребреничких цивила у ратним операцијама. То је учинио у једној Пресуди, успут и без потребне пажње. Ипак, и то мало је довољно. (3)
Председавајући Судија Кармел Агиус (Carmel Agius) у три случаја војних операција босанских муслимана изговара реченицу из Пресуде „за борцима су ишле хиљаде цивила босанских муслимана“. То су: Факовићи и Дивовићи (5.10.1992.), Бјеловац и Сикирић (14-19.12.1992.) и Кравица, Шиљковићи и Јежестица (7-8.01.1993.).
Председавајући Судија Кармел Агиус (Carmel Agius) у три случаја војних операција босанских муслимана изговара реченицу из Пресуде да је са борцима ишла „гомила цивила босанских муслимана“ који су са борцима „палили имовину у широким размерама“. То су: Ратковићи, Горњи Ратковићи и Дучићи (21.06.1992.), Брађевина (27.06.1992.) и Јежестица (8.8.1992.).
Последице напада на српска села
Приликом ових напада било је много злочина. (4)
Српска страна је још 1993. године припремила Меморандум о српским страдањима. (5) Појављивање тог Меморандума у УН забраниле су САД. (6)
Српска страдања су данас позната али то нема значаја јер је Запад већ убио Југославију.
Сребренички цивили, дакле, не постоје као морално јединствена група. Огромна већина тих људи је добродушан и напаћени народ али један део је, у броју који се мери хиљадама, био учесник у ратним злочинима. Можда је баш та чињеница била разлог и мотив да јастребови у администрацији САД уз учешће муслиманске ратне власти ове људе припреме као курбан за клање.
Герника у Сребреници или Бајден најављује геноцид
Геноцид у Сребреници је „пророчански“ најављен две године и три месеца пре „геноцида“.
Џозеф Бајден, члан Одбора за спољне послове САД, био је тај „пророк геноцида“. Он се 9. априла 1993. године у Сарајеву састао са Алијом Изетбеговићем. Након више састанака у Европи поднео је извештај на стотинак страна и написао да ће, ако Запад не буде деловао, Сребреница постати Герника нашег доба.
„Видовитост Бајденове анализе најјасније се види у једној споредној реченици, која се ретроспективно чини готово пророчанском: Бајден упозорава да ће, ако Запад не буде дјеловао – Сребреница, мали град у источној Босни, за који у то вријеме скоро нико није чуо – постати Герника нашег доба“. (7)
Герника је град у коме су побијени жене и деца. Позната је по Пикасовој слици.
„Жене и деца чине Гернику сликом жртвованог невиног, беспомоћног човечанства. Такође, жене и децу је Пикасо често представљао као само савршенство човечанства. Напад на жене и децу је, по Пикасовом мишљењу, усмерен на срж човечанства“. (8)
Герника у Сребреници је била потребна јастребовима у Влади САД-а како би своја злочинства широм света оправдали дубоко хуманим разлозима.
Герника у Сребреници или Војска АБиХ оставља жене и децу
Био је рат и свашта је било у рату. Један град, Сребреница, предат је 11. јула 1995. године. Улазак ВРС у Сребреницу покренуо је муслиманске цивиле према УН бази у Поточарима. Војници АБиХ су нестали као река понорница.
У Сребреници су војници АБиХ оставили своје жене, децу и старе мајке „геноцидној“ војсци ВРС! Да ли постоји сличан пример у историји света? Која сила је то могла да уради и на који начин? Бајденова Герника је постављена на позорницу.
И на Пикасовој слици мушкарци су одвојени од својих породица. Taква je историјa Гернике.
Цивили припремљени за покољ
Џозеф Бајден је свој извештај предао у јуну 1993. године а већ 8. септембра 1993. године у Вашингтону су се састали Бил Клинтон и Алија Изетбеговић. Не знамо нити можемо знати шта су на том састанку они говорили али знамо да се већ у октобру 1993. у Сарајеву догодио надреални састанак о коме сведочи Хакија Мехољић, предратни и ратни шеф полиције у Сребреници: „Нуди ми Клинтон да уђу Четници у Сребреницу и изврше покољ пет хиљада муслимана и биће војна интервенција НАТО снага на српске положаје у цијелој Босни и Херцеговини“! (9)
Убити пет хиљада муслимана, можда жена и деце, за човека здраве памети је ненормално. Али за САД то је рутина. У Ираку су убили пола милиона деце. Без гриже савести. Без било чега што подсећа на људе. „Вредело је“, рекла је. (10)
Муслиманска влада жртвује сребреничке цивилe
У пет сати ујутру 10.07.1995. Ратном Председништву Сребренице је било јасно да је пад Сребренице неминован. Покушали су контакт са државним врхом муслиманске БиХ али нису у томе успели. „И онда смо ми рекли ако ко изађе жив из Сребренице да ће њих двојицу убити“. Да ће убити Изетбеговића и Силајџића.
Пробудили су напокон Алију Изетбеговића и разговарали с њим: „Предсједниче, пробајте спасити жене, децу и старце а војно способне ко… за њих брине, ако хоће сами нека се бране, нека раде шта хоће“. Председник је тада рекао: „Немојте се секирати, за два сата издржите, биће све у реду“.
То је било десетог ујутру (10.07.1995) у пет сати. Једанаестог (11.07.1995.) у пола два поподне је Сребреница пала али се више никада није могао добити нико! (11)
Наводно последњи контакт са Сребреницом
Наводно последњи контакт са Сребреницом имао је Харис Силајџић, председник Владе БиХ у том тренутку, у ноћи уочи 11. јула 1995. Онда се обратио новинарима и рекао: „Ово је издаја Сребренице“. И још је рекао: „Управо, док ми сада разговарамо, 60.000 људи је препуштено покољу у Сребреници“. (12)
Харис Силајџић најављује покољ. Улога у издаји сопственог народа је одиграна.
Тог дана када је пала Сребреница у Зеници је државни и војни врх муслиманске БиХ расправљао будалаштине. Они су говорили о лепљењу плаката у Високом и о официрима који псују када се деру на војску. Сребреница скоро да није ни поменута.
Када су светске агенције објавиле вест да је Сребреница пала ту чињеницу није нико приметио, ни у држави ни у војсци босанских муслимана, тог 11. јула 1995. године. Драматичну вест је објавио возач након што су сви састанци завршени. „Шефе, да ли сте чули, пала је Сребреница? Посланици СДА БиХ у Скупштини БиХ су тако последњи сазнали за пад Сребренице“. (13)
Генерал Младић у Сребреници или „Правац Поточари“!
Усред жестоких бошњачких расправа о лепљењу плаката Војска РС је ушла у град. Ту војску није дочекао ниједан српски становник Сребренице. Сви су побијени. Последња од свих, старица Иванка Мирковић, лежала је заклана на степеништу једне зграде.
ВРС је била опијена успехом и славила је победу. Само је Генерал Младић журио. Сви цивили су отишли у Поточаре. У близини су били љубитељи Гернике на сребренички начин: француска обавештајна служба, британски САС и многи други вукови. (14)
„Недужно муслиманско становништво није циљ дејстава ВРС“, рекао је Генерал Младић. (15)
И зато, у циљу заштите цивилног становништва, он наређује: „Правац Поточари“! (16)
Генерал и Преводилац у Поточарима
У Поточарима jе Генерал Младић срео младог преводиоца УН Емира Суљагића: „Јеси ли био у војсци? Нисам. Ниси, јел’ да? Нисам, озбиљно, био сам малољетан! Добро, ‘ајде сад иди у камп, може те неко убити“. (17)
Ипак, млади преводилац је лагао. Емир је у почетку рата непуних годину дана био војник и нападао је српска села. Иза тих напада су остајали мртви људи. (18)
Али Генерал Младић је већ рекао да „ће све пустити да оду без обзира на то што су неки од њих можда учествовали у злочинима“. (19)
За овај очински гест Генерала Младића у то време млади Емир Суљагић му никада касније није узвратио захвалношћу.
Трагедија холандског официра у Поточарима
У време драматичних догађаја УН официри су писали извештаје. „Наведен је и један болни детаљ из извјештаја официра: у моменту када се широм Сребренице дешавају масовна убиства, један холандски официр пријавио је губитак 300 њемачких марака“. (20)
Не знамо да ли израз „болни детаљ“ описује бол холандског официра због изгубљених 300 немачких марака или је „болни детаљ“ бол надређених због бола официра. У сваком случају његову бол могу да схвате само сребреничке бабе које су уновчиле сваку кошчицу сахрањену у меморијалном центру.
Бол због 300 марака објашњава коме су војници АБиХ поверили животе своје нејачи да их спаси од наводно „геноцидног“ непријатеља.
Генерал и Дечак у Поточарима
Генерал Младић је у Поточарима ушао међу муслимански народ, делио је деци чоколаде а једног дванаестогодишњег дечака је помиловао по глави. Шеснаест година касније једна тужна београдска књижевница је писала да је лобања тог дечака нађена недалеко одатле и да су јој то рекли људи из окружења тадашњег председника Србије. Два дана након њеног текста објављен је интервју са тим дечаком, сада одраслим човеком. (21)
Герника у Хашком трибуналу : „Један деда је приморан да једе јетру свог унука“.
Када је Хашки трибунал подигао оптужницу против Радована Караџића и Ратка Младића конференцију за штампу је одржао поступајући судија и при томе рекао најпрљавију лаж која се може замислити: да је„један деда приморан да једе јетру свог унука“. (22)
Само Онај ко је разорио Југославију, Онај ко је наговорио Алију Изетбеговића да повуче потпис са Лисабонског споразума, Онај ко изазва и контролише ратове, Онај ко контролише Међународни кривични суд за бившу Југославију и напокон Онај што је спремио Гернику у Сребреници, дакле, само Он је могао да у лику овог судије изговори да је„један деда приморан да једе јетру свог унука“.
„На стотине живих сахрањених мушкараца, мушкарци и жене сакаћени и заклани, деца убијана пред очима својих мајки…“.
Герника у хашким судницама трајала је кратко и нестала је заувек али је остала „бајденовска пророчка мисао“ о деди и унуку.
Герника у Мезарју Поточари
Поточарска Герника замишљена је идиотски али траје много дуже него Хашка. Настала је у заносу „босанског чуда отпора“ када су поточарски генијалци 2013. године у меморијалном центру сахранили мртворођену бебу. Генијалци су напрегли свој поточарски ум и коначно смислили да је то дете ипак живело неколико секунди колико је било довољно српском војнику да га изгази чизмама. (23)
Иако је Генерал Младић заштитио више од 25.000 жена и деце, поточарска интелигенција закључује да је усред УНПРОФОР базе српски војник за две секунде изгазио новорођенче које је живело неколико секунди! „Шта рећи? Какву послуку порати“? (24)
Герника у Сребреници се није догодила
Према укупним проценама УН, Црвеног крста и холандских извора, из Поточара је 12. и 13. јула 1995. евакуисано приближно 25.000–30.000 цивила, претежно жена, деце и стараца. Евакуација је спроведена под надзором ВРС и присуством UNPROFOR-а.
Бајден снује а Бог одлучује. Герника у Сребреници се није догодила.
______________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1) „Босанска књига мртвих“ – књига 4 – општина Хан Пијесак – на страни 783; Ова књига је бесплатно доступна на интернету; CIP – Katalogizacija u publikaciji; Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo 94( 497 .6)” 1991 / 1995″(092); TOKAČA, Mirsad Bosanska knjiga mrtvih: ljudski gubici u Bosni i Hercegovini 1991 -1995 = The Bosnian book of the dead: human losses in Bosnia and Herzegovinal991 -1995 / Mirsad Tokača; [prijevod Senada Kreso, Linda Popić, Selma Islamovićl. – Sarajevo: Istraživačko dokumentacioni centar, 2012. – 4 knj. (905,1066, liSI, 1386 str.) : i1ustr. ; 23 cm; Tekst upor. na bos. i engl. jeziku. – Bilješke uz tekst. ISBN 978 -9958-9544-5-0; COBISS.BH-JD 19755526
(2)
https://www.youtube.com/watch?v=mpcX_9uRYvo
SVJEDOČENJE FADILE MUJIĆ IZ SREBRENICE
Учешће сребреничких цивила у злочинима над становницима српских села живахно је описала Фадила Мујић која је и сама била учесник ратног злочина у српском селу Кравица. Две Фадиле су нападале на Божић 1993. године место у коме није живео ниједан муслиман.
Време:
18:50 Девер јој каже: „Фадила, идемо вечерас на Кравицу, спреми се. Тако да је свака кућа, свака породица имала по једног члана мушког који је рекао ‘идемо у Кравицу’…
19:18 И ми се спремамо у току ноћи. Војници заузимају наше положаје а жене и дјеца, једна огромна, огромна колона жена и дјеце, улазимо у Кравицу,… улазимо прије испаљеног метка…
22:23 Гледаш, идеш, то су масе, масе, масе људи који надиру, иду према кућама. Огромна је та Кравица, има више села. Једног момента, осећам, мени с цркве пуца снајпер четнички. Осећам кроз косу да ми прође метак, осећам да ми коса гори. Али тог момента пада жена испред мене, мртва, гледа ме. И док прилази друга старија жена и каже њој; „Фадила, сине, јел’ то погибе, коме дијете остави“? И сад ту су моменти када ти мислиш да си ти. Ја сам пала, и ја сам мртва, разумете? И ја сам Фадила, муж је погинуо, остало дијете. Моја рахметли мама моли: „Немој, Фадила, погинућеш, коме остављаш дијете“? И мени су то моменти, кад ти мислиш да си мртав, прилази жена и грли је мртву, љуби, жена изумире, крв иде из уста, Прилази пар оних момака, каже да је склонимо с пута… да би се испоставило, ја ћу то за петнаест година сазнати, да је то Фадила из Плане код Хан Пијеска, која је дошла са мужем и са дјететом у Сребреницу, муж је погинуо, она је тог момента, та Фадила, погинула у Сребреници и њено је дијете остало.
(3)
Међународни кривични суд за бившу Југославију (https://www.icty.org ) је у предмету Orić (IT-03-68) дана 30. јуна 2006. донео ПРЕСУДУ Претресног већа у поступку против Насера Орића. Сажетак пресуде можемо наћи на следећој страни:
https://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/bcs/060630bcs_summary.pdf
а целу пресуду можемо наћи на овој страни:
https://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/bcs/ori-jud060630b.pdf
Председавајући Судија Кармел Агиус (Carmel Agius) је прочитао Пресуду. Пратимо тачке 3 и 5: Безобзирно разарање. У том делу је Суд изричито потврдио учешће муслиманских цивила у ратним операцијама. За потребе овог текста пратимо прилоге на youtube каналу International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY)
а) Presuda Pretresnog vijeća: Orić (5/7. dio) – 30. juni 2006
https://www.youtube.com/watch?v=jrVmj8GMsPk&t=31s
б) Presuda Pretresnog vijeća: Orić (6/7. dio) – 30. juni 2006
https://www.youtube.com/watch?v=QOa882h5uKg
Дакле, Председавајући Судија Кармел Агиус (Carmel Agius) изговара:
Ратковићи, Горњи Ратковићи и Дучићи (21.06.1992.)
„… а за њима је ишла гомила цивила босанских муслимана“. (време 03:58). „И у Ратковићима и у Горњим Ратковићима борци и цивили босански муслимани палили су имовину у широким размерама“. (време 04:16)
Брађевина (27.06.1992.)
„… а за њима је ишла гомила цивила, босанских муслимана. У време напада у Брађевини је било 12 наоружаних припадника сеоске страже. Међутим, они нису пружили никакав отпор нападу. Борци и цивили босански муслимани палили су у Брађевини имовину у широким размерама“. (време 05:38)
Јежестица (8.8.1992.)
„ За борцима је ишла гомила цивила босанских муслимана“. (време 07:05) „Борци и цивили босанских муслимани палили су у Јежестици имовину у широким размерама“. (време 07:32)
Факовићи и Дивовићи (5.10.1992.)
„… за којима су ишле хиљаде цивила босанских муслимана“. (време 08:50)
Бјеловац и Сикирић (14-19. 12. 1992.)
„… за којима су ишле хиљаде цивила босанских муслимана“. (време 10:52)
Кравицу, Шиљковиће и Јежестицу (7-8 01.1992.)
„За борцима су ишле хиљаде цивила босанских муслимана“. (време: 01:22)
(4)
file:///C:/Users/Administrator/Downloads/srpska-zgarisat-srebrenickog-kraja.pdf
„Српска згаришта сребреничког краја“
Преузето са сајта http://www.serb-victims.org/
Институт за истраживање српских страдања у XX веку
(5)
file:///C:/Users/Administrator/Downloads/memorandum-unsc-2-june-1993.pdf
Преузето са сајта http://www.serb-victims.org/
Институт за истраживање српских страдања у XX веку
(6)
EKSKLUZIVNO: Novosti otkrile skrivani izveštaj o masakru 1.000 Srba; Dragan Vujičić; 14. 10. 2018. u 14:00
(7)
https://www.dw.com/bs/bajden-jo%C5%A1-93-predvidio-genocid-u-srebrenici/a-55455812
Vidoviti Džo Bajden – ko ga voli, a ko ga ne voli na Balkanu; 31.10.2020
Bajden je još 1993. uporedio Srebrenicu s Gernikom; Foto: picture alliance/dpa/AP/A. Emric
(8)
https://sr.wikipedia.org/wiki/Gernika_(Pikaso)
(9)
https://www.youtube.com/watch?v=iUuQ8g4R5kM&t=3s
Hakija Meholjić – Srebrenica town betrayed (excerpt)
(10)
https://www.youtube.com/watch?v=KP1OAD9jSaI
Madeleine Albright justifies the deaths of 500,000 Iraqi children as “worth it”
(11)
https://www.youtube.com/watch?v=8v9EfDzsFEA&t=288s
Srebrenica – Klintonova ili Izetbegoviceva volja??? dogovori o podjeli (Bosanska deklaracija)
време: 14:30 до 16:00
„ Десетог ујутру у пет сати (10.07.1995.- ЉР)) Осман Суљић је био Председник Скупштине Општине и, значи, Ратно Председништво је донело одлуку да се упозна Предедник Алија Изетбеговић о стању у Сребреници. Ми смо предвидели пад Сребренице. Ујутру је назван радио станицом, он је тражио да се Харис Силајџић пробуди, Харис Силајџић је одбио тамо да неће да говори, и онда смо ми рекли ако ко изађе жив из Сребренице да ће њих двојицу убити. Пробудили су Председника и он је устао и разговарао је са Османом Суљићем (отворени је био разговор, није било шифровано ништа више, то је крај био свега) да Председниче (прво ћу цитирати Османа Суљића, жив је човјек) Председниче, пробајте спасити жене, децу и старце а војно способне ко… за њих брине, ако хоће сами нека се бране, нека раде шта хоће, и тако даље. Председник је тада рекао: „Немојте се секирати, за два сата издржите, биће све у реду“. То је било десетог ујутру у пет сати. Једанаестог (11.07.1995.-ЉР) у пола два поподне је Сребреница пала али се више никада није могао добити нико! Ни у Генералштабу, ни Алија Изетбеговић, него су сјели и отишли у Зеницу да расправљају ко ће заменити Ганића, који је доживео саобраћајну несрећу, а у Сребреници се врши покољ“!
(12)
https://www.youtube.com/watch?v=meyUyiRUwHo
IZDAJA SREBRENICE, HARIS SILAJDŽIĆ (Posljednji razgovor sa Srebrenicom)
(13)
SEFE, JESTE LI CULI, PALA SREBRENICA? Pise: Damir HRASNICA
© Copyright Nezavisni magazin DANI, 1998. Objavljeno u broju 79 DANA, 6. JULI / SRPANJ 1998.
„Око 18:00, Зеница: На крају сједнице Едхем Бичакчић се захвалио посланицима на повјерењу. “Настојат ћу да оправдам повјерење и да наставим да радим као што је радио професор Ганић”, рекао је Бичакчић. Сједница у Зеници је завршена до 18 сати, како би могла да буде одржана раније најављена трибина Изврсног одбора СДА Зеница. Када је посланик из Тешња др. Екрем Ајановић, по завршетку сједнице, испред зграде зеничке опћине сјео у службена кола, возач га је упитао: “Шефе, јесте ли чули, пала Сребреница?” Посланици СДА БиХ у Скупштини БиХ су тако посљедњи сазнали за пад Сребренице“.
http://zavet.net/wp-content/uploads/2026/02/13-SEFE-JESTE-LI-CULI-1998.pdf
(14)
Посебно је злокобно било присуство британског САС-а у Поточарима.
Холандски официр Винцент Егберс (Vincent Egbers) је на суђењу Ратку Младићу рекао да су у саставу Холандског батаљона месецима била и два војника британских специјалних снага САС.
Преводилац Емир Суљагић овако описује свој сусрет са САС-овцима 11. јула у Поточарима:
„Након двадесетак минута пјешачења, окренуо сам се и иза себе видио бијели џип: у њему су била тројица САС-оваца. Цио дан су провели на фронту; очекивали су авионе које су требали наводити. Стали су и ја сам се попео на отворени џип“.
https://pescanik.net/secanje-prevodioca/ Sećanje prevodioca Emir Suljagić11/07/2009
(15)
На састанцима у Хотелу Фонтана у Братунцу 11. и 12. јула 1995. Генерал Младић је понављао да су муслимански цивили недужни и то је наведено у Пресуди Претресног већа:
2460. Младић је на састанку рекао да циљ операција нису ни снаге УНПРОФОР-а ни муслиманско становништво, и да он жели помоћи муслиманском цивилном становништву јер оно није одговорно за то што се десило. 105002467. Током састанка, Младић је понављао да “недужно муслиманско становништво” није циљ дејстава ВРС-а.10526 Понудио је да обезбиједи аутобусе за њихов превоз из Поточара, ако други обезбиједе гориво.10527
(16)
https://www.youtube.com/watch?v=ZM33stf0Bdk
Bosnia – Victorious Mladic In Embattled Srebrenica
Време: 03:22 тренутак када Генерал Младић изговара наређење „Правац Поточари“
(17)
https://pescanik.net/ secanje-prevodioca; Sećanje prevodioca; Emir Suljagić11/07/2009; Razgovor sa Mladićem:
– Dobar dan.
– Dobar dan.
– Odakle si?
– Odavde, iz Bratunca.
– Šta radiš ovdje?
– Prevodim.
– Kud si krenuo?
– Pa… evo, krenuo sam gore sa ovim vojnim posmatračima, da vidimo šta se dešava.
– Jesi li bio u vojsci?
– Nisam.
– Nisi, je l’ da?
– Nisam, ozbiljno, bio sam maloljetan!
– Dobro, ‘ajde sad idi u kamp, može te neko ubiti.
– Mogu li dobiti svoju karticu natrag?
– Evo ti.
(18)
„Не осуђујем никог ако је отишао и донио врећу брашна из неких од српских села јер је то био једини начин да се преживи. Мој отац је то радио. Ја сам то радио. Да је у току тога било убијања – јесте.“
Ову реченицу којом признаје учешће у активностима које су пратили ратни злочини Емир Суљагић изговара 2005. године.
https://www.slobodnaevropa.org/a/851146.html
Predstavljena “Razglednica iz groba” Emira Suljagića 6. juli/srpanj, 2005.
Осврт на ову чињеницу ми смо већ дали у тексту „Тата и ја бих то радио“: http://zavet.net/тата-и-ја-бих-то-радио/ и http://zavet.net/има-логике-али-нема-суље/
(19)
Пресуда Претресног већа Генералу Младићу:
2478. Сљедећег јутра, 12. јула 1995., око10:00 сати, одржан је трећи састанак, … Младић је поновио свој захтјев за предају свих наоружаних мушкараца, босанских Муслимана, и оружја, те је изјавио да они могу “опстати или нестати”. Младић је изјавио да цивили могу остати или отићи куда желе и да ће он све пустити да оду без обзира на то што су неки од њих можда у честововали у злочинима“.
(20)
„Наведен је и један болни детаљ из извјештаја официра: у моменту када се широм Сребренице дешавају масовна убиства, један холандски официр пријавио је губитак 300 њемачких марака“.
Holanđani zataškali masovnu grobnicu u Srebrenici; Eldin Hadzovic and Zvezdana Vukojevic; December 9, 201110:22
(21)
Сусрет Генерала Младића и дванаестогодишњег дечака Изудина Алића
Време: 01:30
https://www.youtube.com/watch?v=KmkV7zHiHoQ
BOSNIA: SREBENICA: THOUSANDS OR REFUGEES DEPORTED
http://91.222.7.144/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/boris-tadic-i-izudin-alic.html
Борис Тадић и Изудин Алић
(22)
„Након прегледа доказа које је поднело Тужилаштво, судија Риад је потврдио оптужницу изјавивши следеће:
“Након што је Сребреница у јулу 1995. пала у руке српских снага које су је опседале, изгледа да се десио заиста страшан масакр муслиманског становништва. Докази које је поднело Тужилаштво описују сцене незамисливог дивљаштва: на хиљаде мушкараца погубљених и затрпаних у масовне гробнице, на стотине живих сахрањених мушкараца, мушкарци и жене сакаћени и заклани, деца убијана пред очима својих мајки, деда приморан да једе јетру свог унука. Ово су истинске сцене из пакла, писане на најмрачнијим страницама људске историје”.“
Radovan Karadžić i Ratko Mladić optuženi za genocid počinjen nakon pada Srebrenice
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST TUŽILAŠTVO; Hag, 16. novembar 1995.; CC/PIO/026t
Radovan Karadzic and Ratko Mladic accused of genocide following the take-over of Srebrenica.; Press Release REGISTRY; The Hague; 16 November 1995; CCP/PIO/026f
(23) http://zavet.net/fatima-hajrudin-muhic-1995-1995-2/
Љубиша Ристић: Фатима Хајрудина Мухић (1995-1995) или Морбидне манипулације у Поточарима
(24)
https://www.youtube.com/watch?v=VswOzlW1LGM
Koju posluku porati?
Извор: Удружење ЗАВЕТ СрпскоРуски
