Владислав Ђорђевић
ТВ водитељка Јована Јеремић је у једном од својих бројних наступа хистерије своју ћерку довела у студио и учила да ништа не мора. Тиме је сугерисала да неки зли мушкарци њену ћерку присиљавају на нешто грозно. Заправо, нико њену ћерку ни на шта није присиљавао, а поготово не на нешто тешко или ружно. Дакле, жена параноише. Измишља непостојећи проблем. Прави од своје ћерка лажну мученицу. Лажну жртву. Заправо, ћерке су увек биле – а поготово су данас – повлашћене у односу на дечаке. Погово то важи за њену ћерку.
Јована је своје лудило уопштила практично тврдећи да неки зли мушкарци женама намећу бројне обавезе које се од мушкарца не очекују. Какав тежак свет за жене! Какво блаженство за мушкарце! По тој лудачи, мушкарци ништа не морају, а жене све морају. Дабоме да такво баљезгање нема везе с мозгом. Радују му се неке жене као будале шамару!
Дабоме да је то чиста демагогија, тачније фемогогија. Гледајући у целини, друштво много веће обавезе намеће мушкарцима. Раније је мушкарац морао да иде у војску, па и у рат. Жене то нису морале. Дабоме да су мушкарци у тим околностима били мучени, рањавани и убијани. Жене су тога биле поштеђене. Али објасни ти то лудачи Јовани.
Сада тог мушког морања нема, али остала су друга. Ако жели да се ожени, мушкарац мора да има посао. Ако жели да се уда, жена не мора да има посао. Ако га има добро је, али није императив. Код мушкараца је то имепратив. Мушкарац без пара тешко да може да се ожени. Жена без пара може лако да се уда. Има изузетака, али је углавном тако.
У целини узев, мушкарац много више тога „мора”. Да има посао, кућу, стан, кола… Жени нико неће пребацити ако то нема. Дакле, Јованино драмљење је једно од бројних феминистичких булшитова, којима нас медији обасипају сваки дан. Јованин драмосер је феминистичка пропаганда којoм се жене ослобађају свих одговорности и дужности, а мушкарцима товаре додатне одговорности и дужности. Дакле, њена ћерка – а и друге – ништа не морају. Само морају дечаци.
Најгоре од свега је то што се жали на друштвене неправде жена која ужива у свим друштвеним привилегијама. Радно место јој је студио од којег је направила циркус. И та њена лудовања и хистерисања гледа цела Србија.
Срж популарности Јоване Јеремић лежи управо у томе што она говори женском гледалаштву оно што оно жели да чује, а то је да жена ништа не мора, већ да може да ради шта год хоће. Јована је од студија направила стриптиз бар, али то је у склопу феминистичке политике да жена свуда и увек може све, а никад ништа не мора.
