Жељко Чуровић
Поштовани читаоци, већ смо писали о величанственој изложби фотографија на платну "Да се Бијело Поље види боље" нашег познатог фото уметника Мише Бранковића, која је 30. јуна отворена у манастиру Црнча крај Бијелог Поља. Вашој пажњи нудимо текст из каталога поменуте изложбе, потекао из пера Жељка Чуровића, председника "Савеза Срба из Црне Горе"...
†††
Српски народ, вјеран вјери Христовој – православној и сам распет на голготи свога постојања, бранећи име и част вјеру и постојанство, вијековима је био принуђен на сеобе, са којима су се рађале и диобе, и доводиле нас на руб опстанка. Одступајући пред налетом освајачких хорди са свих страна, селили су Срби у нигдину, тражећи парче слободног неба гдје би се скрасили. Са собом нијесу носили злато и дијаманте. Носили су кивоте својих светаца, иконе крсних слава, име мјеста рођења одакле су кренули и гусле – српске памтише и саборнице.
Тамо гдје би се станили, сабрали би се као пчеле у роју. Прво би крштавали ливаду именом мјеста свога рођења, затим би дизали цркве и манастире у које су смјештали кивоте својих светаца, а у своја станишта која су подизали за породицу, стављали су на зид иконе крсних слава и гусле. Такосу били сигурни да нијесу сами. Уз своје светитеље су били заштићени, уз гусле су се сабирали и памтили сиједа времена.
Памћење је залога нашег опстанка. Да нијесмо памтили, не бисмо претрајали као народ.
Памтили смо подвиге наших славних предака, који су полагали животе за наше добро. Даровали су нам језик и писмо, вјеру и народност, државу и слободу...Својим прегалаштвом нас уздигли у вертикали чојствености и витештва.
У борби за највеће вриједности људског рода, распети између исламског наковња и католичког чекића, као коса, оштрени слободарским брусом, косили су сопствену ливаду, бранећи је од корова у нади не би ли изникла здрава младика за будућа нека покољења, са које ће брати плодове генерације које долазе.
Остављали су нам преци завјете којима смо живјели и опстајали. Завјети су нас сабирали и давали наду за опстанак.
Долина Лима је српски Јордан. „Од извора до увора Лима седамдесет манастира има“ каже народна пјесма. То је оставштина српскога народа и његових владара, који су били посвећени вјери и слободи, без освајачких намјера.
Док су се други народи дизали на војну, правили оружје, да би освајали и убијали друге, Срби су писали књиге. И то не било какве књиге, већ Јеванђеља. То је доказ наше посвећености вјери и моралним кодексима.
У бјелопољској општини писано је и Мирослављево и Дивошево јеванђеље. Мирослављево јеванђеље је ренесансна књига која је донијела нови правац, не само духовне већ и умјетничко – књижевне вриједности на који се наслања цјелокупна културна баштина свијета. Да је тако, потврђује чињеница да је Мирослављево јеванђеље уврштено међу 120 најзначајнијих књига на планети и заштићено је као нематеријално свјетско културно благо при
УНЕСКО. Величина Мирослављевог јеванђеља говори о величини владара који га је наручио грешном Григорију Дијаку да га напише у цркви Светих Петра и Павла. Ако је то прва писана књига на српској ћирилици, онда она говори о дуговјековном трајању и величини народа у којем је написано Мирослављево Јеванђеље. На Мирослављевом јеванђељу је духовно узрастао Свети Сава, који је покренуо јединствени светосавски правац у православној Христовој вјери. Правац братољубља и саборности народне, којим смо досегли духовну и моралну величину озбиљног народа.
На светосављу су се уздигли: кнез Лазар и Милош Обилић, Карађорђе и Његош, војводе Мишић и Путник, Тесла и Пупин, Сава Текелија и Лука Ћеловић и многи други који су носили величину имена српскога рода и својих незаборавних предака.
Ако су преци оставили нама у наслество величину њихових подвига и стваралаштва, не смијемо бити малодушни и препуштити себе да нас носи глобални вјетар, који ће нас одувати као прашину, ако се не саберемо и ујединимо у циљу нашег опстанка и слободе којој тежимо, коју су нам преци оставили у насљедство.
Удружење „АВА“, Савез Срба из Црне Горе – Београд и Православна фондација, покренули су иницијативу за помоћ у изградњи куће Кнеза Мирослава. Нашој иницијативи се придружио наш брат у Христу и велики подвижник вјере православне Миша Бранковић, врхунски умјетник, који је насликао све цркве и манастире на територији Општине Бијело Поље, које данас можемо видјети на једном мјесту. Видимо наше корабље, старе безмалохиљаду година, допловиле до овог времена, чувајући успомену на наше предке. Видимо и нове цркве које подиже наша генерација. Како је узбудљиво видјети тај спој прошлости и садашњости и жељу да наставимо саборност у духовној вертикали нашег постојања.
Зато, саберимо се и саградимо кућу Кнеза Мирослава, у којој ћемо се сакупљати око духовних, културних и стваралачких вриједности, чиме ћемо јачати себе у људској вертикали, допирући до спознаје наших предака којима смо дужни за вриједности које су нам оставили на чување.
Аутор је предсједник Савеза Срба из Црне Горе
Фото: Миша Бранковић, снимак екрана, ИН4С
