Генерал у пензији, проф. др Митар Ковач
Поштовани читаоци, Вашој пажњи нудимо текст генерала Митра Ковача, народног посланика, о изузетно важној теми. Чини се да либерална сорошоидна смердјаковштина одвраћа поглед студентима од овог изузетног важног општенационалног питања. Идиотским кревељењима на протестима обесмишљавају исте омогућавајући издајницима на власти да доврше посао колонизације Србије. Захваљујући томе, издајници народу изгледају као невинашца пред сорошоидном смердјаковштином...
† † †
Као народ налазимо се у тешкој позицији када је држава на испиту и има два стратешка избора: 1. Да и званично постанемо колонија Запада или 2. Да се одупремо притисцима и наметима колективног Запада, оличеног у САД, НАТО пакту и ЕУ. Актуелна власт, исто као и претходна, све од 2000.године, повећава задуженост државе кроз стално узимање неповољних кредита и кроз распродају стратешких националних ресурса. О томе се народ не пита нити се чак објективно информише. Страним утицајем, у извршну власт се постављају неки министри који спроводе стратегију западних центара моћи. То се дешава у домену многих функција државе, посебно у области спољне политике, одбране, економије, енергетике, здраства, образовања и науке. Поводом увођења санкција НИС-у овиом приликом нас интересује највише енергетски сектор Р. Србије.
Актуелна извршна власт, председник државе и Влада, пред народом се приказују као национална и суверенистичка опција а у суштини сервилно извршавају налоге колективног Запада, оличеног пре свега у САД-у, ЕУ и НАТО пакту. Закулисани па и тајни преговори, договори и споразуми држе се далеко од очију грађана , да би се накнадно фризиране и делимичне информације преносиле преко штампаних и електронских медија под контролом режима.
Такозвана опозициона гласила, у власништву и под контролом дипломатских и обавештајних центара западних обавештајних служби, не желе да преносе информације нити да покрећу теме које нису у складу са уређивачком политиком западних центара моћи. Тако већина народа у Србији није на време нити објективно информисана о намерама власти да прода енергетски систем у Србији, првенствено компанијама и фондовима из САД-а. Не треба посебно образлагати шта за суверенитет и политичку и војну неутралност значи очување енергетског система у власништву народа и државе. У кризним временима у рату и миру, енергетика је посебно жила куцавица, „крвоток“ сваке државе. Управо због толиког значаја енергетике за суверенитет државе, развој привреде и социјални статус грађања није јасно ко је себи дао за право да доноси такве дугорочно штеточинске одлуке. Нико није обавестио народ нити је спроведена процедура да се таква стратешка одлука претходно усагласи са вољом народа на референдуму.
Народ је након тајних договора обавештен да је постигнут некакав споразум са САД о енергетици, који је наговештај постепеног отимања Електропривреде Србије и других енегетских система у Србији у власништво корпорација и фондова из САД. Та држава би имала суштински и монопол на инвестиције у области енергетике. Такво стање би вишеструко разарало суверенитет државе и угрожавало социјални статус њених грађана. Када се томе дода да те западне корпорације и фондови су власници енергетских система на Косову и Метохији и у региону Балкана, јасно је да се ради о наставку новог модела колонизације. Нажалост и Србија кроз продају енергетских постројења све више постаје држава са колонијалним статусом према Западу. Власт не спроводи вољу народа, него вољу западних колонизатора и народ вуче у дужничко ропство. Тешко је прихватити ту реалност, које није свесна огромна већина грађана Србије.
„Скоројевићи“ распродаше све стратешке националне ресурсе, као да је то њихова својина. Стратешки ресурси и предузећа нису власништво било које погубне власти. Ти ресурси су власништво будућих поколења, потомака. Зато би било веома оправдано да се стане на пут тој самовољи власти, кроз захтеве пре свега студената да се прекине са распродајом стратешких ресурса. Шта ће то остати потомству од виталних стратешких објеката и ресурса ако се доврши процес продаје енергетских система, рудника, шума, водних извора, пољопривредног земљишта и сл.? Наше потомство ће се на тај начин суочити са чињеницом да једног дана ништа више није њихово и да су постали странци својој Отаџбини. Тако би српска држава постала сервис страних корпорација а не својих грађана. Србија би остала географски појам, без националне суштине и садржаја. Зато се на све начине треба стати на пут бахатим и корумпираним политичарима из власти. Ако би се студентски покрет сконцентрисао на проблем обустављања распродаје стратешких ресурса Србије, верујем да би имао потпуни смисао и оголио би штеточинске потезе власти.
Потписан Споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике између Србије и САД (Београд/Вашингтон, 18. септембар 2024.) означио је штеточински оквир и почетак приватизцаије енергетског система Србије. Министар спољних послова у Влади Републике Србије Марко Ђурић и подсекретар Сједињених Америчких Држава за економски раст, енергетику и животну средину Хозе Фернандез потписали су у Вашингтону Споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике између Србије и САД. Ђурић је, након потписивања овог документа, истакао да је Србија закључивањем овог споразума направила важан корак „ка унапређењу партнерства са САД и осигурању дугорочне енергетске безбедности. Наша земља ће у наредне две деценије четири пута увећати потрошњу електричне енергије и потребно нам је партнерство са индустријама, компанијама и државама које су у претходним деценијама успешно повећале капацитет своје производње“, навео је министар.
Марко Ђурић је нагласио да ће Споразум олакшати тзв. зелену транзицију у Србији и омогућити бољи приступ чистој енергији, што је у складу са европским аспирацијама наше земље, боље речено у складу је са Клаус Швабовом зеленом агендом. Без имало срама министар спољних послова Марко Ђурић је говорио и о „…посвећености Србије унапређењу укупних односа са САД и да смо још један корак ближе стратешком партнерству и стратешким, добрим, дугорочним односима са том земљом…“. Зар се такво стратешко партнерство гради са агресором који је отео и окупирао Косово и Метохију? Фернандез је оценио да ће потписивање овог споразума подићи српско-америчку сарадњу на виши ниво, додавши да су САД задовољне чињеницом да ће сарадња са Србијом на пољу чисте енергије бити настављена. Климатске промене су изазов нашег времена, али су и прилика да се инвестира у енергије будућности, а први корак је направљен данас, нагласио је он. Ђурић и Фернандез су, након церемоније потписивања споразума, имали и билатерални састанак, на којем су разговарали о разноврсним аспектима енергетске сарадње Србије и САД.[1]
Пре две године, тадашња министарка енергетике Зорана Михајловић разговарала је са америчком компанијом Бехтел о изградњи реверзибилне хидроелектране која у енергетским стратегијама фигурише као пројекат од кључне важности. Пре месец дана могло се чути да је америчка компанија већ урадила претходну студију изводљивости или бар њене делове. Ђердап 3 је пројекат чија се цена градње процењује на више од три милијарде евра. Трећи капитални енергетски пројекат у Србији на ком би могле да се ангажују америчке компаније могла би бити градња нуклеарне електране. Иако делује да озбиљно преговарамо са Француском о нуклеаркама, да је то била једна од најважнијих тема приликом доласка француског председника Емануела Макрона, компаније из САД-а као што су Вестингхаус, Џенерал електрик или Џенерал динамик су међу највећим произвођачима нуклеарних централа у свету. Стручњаци спекулишу да би америке фирме могле да преотму посао француском ЕДФ-у, или бар да поделе посао уколико би се градило више блокова у Србији. Међутим, у званичним изјавама датим у вези са потписивањем овог споразума углавном се помињала сарадња у области обновљивих извора енергије. „Наша способност да радимо на чистој енергији, као и могућност да америчке компаније инвестирају у технологије из те области у Србији, јесте нешто што изузетно ценимо“.
Неколико дана уочи потписивања споразума министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је изјавила да верује „да ће овај споразум отворити врата за нова улагања у области енергетике, што ће допринети већој енергетској сигурности и одрживој транзицији ка чистим изворима енергије“. Сунце не сија увек, ветар стане, суша може да смањи водостај и онда нема струје. Бојим се да се не води рачуна о балансу. Питам се да ли радимо у корист своје штете, а за рачун страних инвеститора“. Америчке компаније већ учествују у једном великом енергетском пројекту у Србији који би могао бити на мрежи већ 2028. године. Њега је поменула и министарка Ђедовић у разгиовору са америчким амбасадором. Један од пројеката који ће повећати „зелене“ капацитете ЕПС-а је изградња једног гигавата соларних електрана, заједно са батеријским складиштима, који ће бити реализован са стратешким партнером, конзорцијумом који предводи јужнокорејска компанија „ Hyundai Iinjering “, навела је Ђедовић Хандановић. У конзорцијуму за изградњу соларне електране од једног гигавата, са батеријама од 200 мегавата шпред Хјундаиа налазе се и Хјундаи Америка и америчка фирма (UGT Renenjables). Један од финансијера пројекта је америчка US eksim banka. Овај конзорцијум би требало да изгради соларну електрану и да је затим преда на управљање ЕПС-у.[2]
Када све ово имамо у виду, онда је јасно зашто је амерички амбасадор Хил пратио кошаркашку утакмицу у дресу Партизана, где се јасно види да је НИС један од спонзора. То је вероватно симболичка порука да ће то у будућности постати америчка компанија. Макар је то сада њихова стратегија, за коју су сигурни да је неће оспоравати извршна власт Србије. „Хил је утакмицу пратио из ложе у дресу црно-белих. Кошаркаши Партизана и Макабија синоћ су у Београдској арени играли меч 19. кола Евролиге, а на утакмици се нашао и амбасадор Сједињених Америчких Држава Кристофер Хил.“[3]
Просто је невероватно колико је и председник Александар Вучић био информисан о санкцијама НИС-у, као да је „учествовао у њиховом креирању са Хилом и Хозе Фернадезом“. Александар Вучић рекао је да очекује папир из Сједињених Држава о увођењу санкција Нафтној индустрији Србије (НИС) због руског власништва, 10. или 13. јануара. Он је за РТС навео да постоје две непознанице које се тичу рокова и тога да ли је проблем у томе што Русија има већински пакет или што је уопште у власничком уделу НИС-а. “Да ли ће остати санкције НИС-у уколико би Руси остали са 40 посто власништва, да ли је довољно да они немају већински или контролни пакет или траже да потпуно изађу из власништва”, навео је Вучић, како се управо и десило. Руске државне компаније Гаспром Њефт и њена кровна компанија Гаспром од 2008. године имају већинско власништво у НИС-у од 56,15 одсто, док је 29,87 одсто у власништву Србије.
Председник Србије Александар Вучић је 4. јануара изјавио да му је подсекретар САД за економски раст, енергетику и животну средину Хозе (Јосе) Фернандез потврдио да ће та земља увести директне санкције НИС-у, управо тај чиновник са којим је потписан споразум о енергетској сарадњи. Председник Србије Александар Вучић је током гостовања на РТС-у рекао да Србија има новац да откупи НИС, али је додао да је питање за америчку администрацију шта ће Русија са новцем који би добила од продаје НИС-а. “Уколико бисмо ишли у том смеру, покушаћемо то да избегнемо, али ако тако буде, не бисмо продавали другом, купили бисмо ми”, навео је Вучић. Он је рекао да мисли да САД желе да окрену Србију на “ову страну” и оценио да америчке санкције НИС-у које је најавио, немају пуно везе са ратом у Украјини. Упркос покушајима диверзификације извора снабдевања од почетка руске инвазије на Украјину, Србија и даље доминантно зависи од руских енергената, а та зависност била је једна од кључних аргумената званичног Београда да не уведе санкције Москви.[4]
Поред повратка НИС-а у окриље државе, како би се избегле санкције, та компанија би могла да буде и поново продата, али овог пута страном капиталу који није руски. Да би санкције према НИС-у биле делотворне потребно је да их подржи, односно практично спроведе Европска унија, то јест њене чланице. Када би Брисел пратио америчке санкције према НИС-у, Јадрански нафтовод (ЈАНАФ) више не би могао да се користи за ту сврху а нафтне компаније из ЕУ би морале да се одрекну било ког вида пословања са НИС-ом. У проблему би биле и домаће фирме у Србији, будући да је, према нашим прописима, увоз сирове нафте омогућен и другим компанијама, али само ако, поред лиценце за трговину нафтом, имају и склопљен уговор са НИС-ом о преради. “Национализација би послала негативну поруку страним инвеститорима у Србији, без обзира што у специфичним ситуацијама држава има право да се одлучи на такав корак“. Намеће се и питање од каквог би значаја био НИС за Руску Федерацију ако би због санкција компанија у потпуности била онемогућена да послује. Логично је претпоставити да би руска страна била спремна да са што мање штете изађе из те прилично неугодне ситуације и тиме препусти НИС држави Србији.[5] Пошто се ради о глобалним и европским геополитичким процесима, очекивати је да се Руска Федерација неће руководити само економском логиком и провидним аргументима САД и Србије, него да ће очувати власништво над НИС-ом. Проћи ће време санкција и Украјинске кризе а онда ће се сви учесници ове ујдурме наћи на правом месту историје. На тај начин би се спречио прелазак НИС-а у америчко власништво, што је крањи циљ ове операције.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић огласила се на свом Инстаграм профилу након седнице Владе Србије где је председник Александар Вучић најавио да се прве информације о америчким санкцијама НИС-у очекују 15. јануара. “Тешке недеље су пред нама, али учинићемо све да грађани Србије не осете притиске које трпимо са свих страна”, поручила је министарка.“
Ипак санкције су се десиле нешто раније, као да журе глобалисти у Америци али и у Србији да се сав посао суштински заврши пре инагурације председника Доналда Трампа. Потребно је елиминисати било какво руско привредно присуство у Србији. Верујем да је то јасно сасвим у Русији. Питање је њихове одлуке и на чему ће се она заснивати.
Најгоре од свега је што је председник Србије појавио се у улози „подпарола актуелне америчке глобалистичке власти“ и уједно тумача санкција. Код њега не постоји дилема да ли се требају спровести санкције, него само како да се то учини у дефинисаним роковима. Нису уведене санкције Србији него НИС-у, који није његово власништво. Ипак, у детаље он тумачи сваку ставку и рокове за испуњење обавеза. Такво понашање личи на стечајног колонијалног управника Србије.
Ако САД и извршна власт Србије истрају у намери отимања НИС-а, сигурно је да Р.Србија и формално постаје колонија САД, ЕУ и НАТО пакта. Боље речено попримићемо сличан статус као лажна НАТО држава Косово. То су њихове намере.
Може се веровати у слободарски дух Србије, те да ће младост Србије и народ морати да стану на пут овој самовољи даљег урушавања националних интереса Србије, кроз распродају стратешких националних ресурса, пре свега водећим силама Запада, а ради пуког опстанка на власти. Говорити о моралу такве погубне политике и власти није потребно. Да има имало части српска власт би раскинула енергетски споразум са САД, који је потписала у септембру 2024.године.
Народ то коначно све јасније и јаче осећа. Понижавајуће је да су се председник Србије и Влада Србије ставили у службу спровођења америћких налога, који су понижавајући за Србију као држву, посебно понижавајући за Руску Федерацију и НИС, као компанију где већинско власништво има Гаспром. Бедна је најава тзв. национализације НИС-а, ако Гаспром не пристане на америћке уцене. Изгледа да је власт у Србији спремна да наруши и политичке односе са Руском Федерацијом, само да би до краја испунила написану агенду Америке. Такав бахат однос ничим се не може правдати.
Свако насиље које би се десило тзв. национализацијом НИС-а, у неком моменту након смене власти, покренуло би процес личне одговорности учесника у том процесу правног насиља, за наношење штете српским националним интереима и за отимачину руске имовине.
ИЗВОРИ:
https://www.srbija.gov.rs/vest/817411/potpisan-sporazum-o-strateskoj-saradnji-u-oblasti-energetike-izmedju-srbije-i-sad.php
https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/strateski-sporazum-amerikanci-energetika/
https://www.politika.rs/scc/clanak/653361/sport/kosarka/ambasador-hil-na-utakmici-partizan-makabi
https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-sankcije-nis/33263821.html
https://www.tanjug.rs/srbija/politika/131954/vucic-ako-dogovorim-sastanak-o-nis-u-otputovacu-u-sad-oko-20-januara-trazicu-da-razgovaram-sa-putinom-oko-svetog-save/vest
[1] https://www.srbija.gov.rs/vest/817411/potpisan-sporazum-o-strateskoj-saradnji-u-oblasti-energetike-izmedju-srbije-i-sad.php
[2] https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/strateski-sporazum-amerikanci-energetika/
[3]https://www.politika.rs/scc/clanak/653361/sport/kosarka/ambasador-hil-na-utakmici-partizan-makabi
[4] https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-sankcije-nis/33263821.html
[5] https://www.tanjug.rs/srbija/politika/131954/vucic-ako-dogovorim-sastanak-o-nis-u-otputovacu-u-sad-oko-20-januara-trazicu-da-razgovaram-sa-putinom-oko-svetog-save/vest
Извор: МИ глас из народа
