Владимир Крупин
Јадна, драга, многострадална књиго, узимам те у руке, привијам те на груди, сажаљевам те: колико непријатеља имаш, и како си, рођена моја, још увек жива? Згњечило те позориште, затворили телевизијски екрани, филмови, кутијице са ајфонима. Све је против тебе. Где ћеш наћи снаге да се такмичиш са хордом спектакла, са децибелима звукова. Али не могу ни у најгорој ноћној мори да замислим да те неће бити.
И шта да радимо зарад твог спасења? Него мислим: жалим због тога, али признајем, и сама си помогла позоришту да утиче на умове људи. Ти си давала текстове за продукције, за ту исту естраду, за песме. Почевши од античког театра, у времена безбожног многобоштва много се изливало «на позориште» (тако се називао спектакл – на руском језику позор значи срамоту, позориште је срамотиште – напомена преводиоца) ниских осећања. У време раног хришћанства позориште се много изругивало над верујућима. Истина, познат је случај када је глумац, који је играо свештеника, приказујући га у карикатуралном виду, одједном гласно, да сви чују, изјавио да верује у Христа. Потом је претрпео ужасна мучења и био кажњен.
Позориште није мртво ни сада, и уопште је увек било доминантно као спектакл. Трагедије и драме су разблажене комедијама, опере су замењене оперетама и оперетицама. Стигао је филм са чарли Чаплином и мазањем торте по лицу. Потом телевизија. Сада је свуда интернет. Уздиже се Вештачка интелигенција. Књига се борила колико је могла, али сада је утицај штампане речи оштро снижен. Мада не треба доказивати да су читаоци паметнији од гледалаца, да гледалачки лик није дуговечан. Али делује брже и уме да се уреже у памћење. Истине ради, треба рећи да још увек постоје неке пристојне продукције, а позориште није увређено због публике. Али ово су изоловани случајеви.
И писане књиге и позориште, живећи од писаних текстова, посрамили су све пороке људског рода кроз векове векова. И завист, и гордост, користољубље, лаж и насиље, лењивост и злобу, пљачку и пијанство, клевету и непослушање, подривање, обмана, ласкање, прождрљивост, незаситост, шта још? Пороци су посрамљени, исмејани, разобличени и... и шта? Сви они се одлично осећају. Без обзира како их етикетирате, без обзира како их зовете - они су живи. Чини се да их предстојеће небеске казне и не дотичу.
Зашто је тако? Па зато што није Господ на челу универзума, већ двоножно створење које је Он створио - човек који је умислио да нешто значи. Али ми - људи – ми смо становници палог света, отуда све наше невоље. Тих невоља не би било да су своје животе посветили следовању Христа, стицању светости.
Како? Па тако – у свакоме од нас, уколико је човек крштен, постоје зачеци светости. У супротном, како би уочи Причешћа слушали: «Светиње Светима». И «Свет, свет, свет Господ Саваот, испуњено је Небо и земља славом Твојом».
Ово се чуло и ово је записано. И чита се. И читаће се. Али колико је сада тешко за књигу. Како можете да јој помогнете? Веома једноставно - загрејте је топлином својих руку и обрадујте је погледом својих очију.
Фото: Лична архива преводиоца, у московском стану Владимира Крупина
Превод: Ранко Гојковић
Руски оригинал: РУСКА НАРОДНА ЛИНИЈА
