Михаило Меденица
Не продај Србине, није то земља но уцветало небо.
Није ђедовина но анђеовина.
И, није прађедовина већ - Боговина!
Витлејемски се полен ту запатио, Србине, па не продај…
Тим су ти ливадама и њивама косци и орачи газили ходочасно.
Не продај фукари да ти живоме гроб копа.
На твоме пољу – твојом шаком да копа…
Не продај - Господ је ту себи колибу сачинио.
Са Србином да векује…
Не продај - не знаш где су ти међе и нико не зна!
Уцветало небо је то што зовеш земљом, а где се то небо међаши..?
И где се небо продаје?!
Коме?!
Да копају руду из земље моштанице?!
Да поваде плодне и родне кости праотачке!
Ваљаш колико сачуваш тог неба уцветалог, Србине!
Колико имаш себе где да пронађеш ако се кад замислиш ко си, одакле и куда ћеш!
А, ко си кад продаш непродајевину?!
Те откосе с којих ти је ђед пошао да погине на далеким ливадама да се његовим фукара не зори…
Те што их је трком с Газиместана и Кајмакчалана узорао да почине у њима.
Себи је орао гроб да теби рађа, и жалио није.
Мала је цена глава за анђеовину…
Крвави су опанци вукли рала…
Безглаве козбаше и косци су журили да покосе и сађену па трком у бој.
Ако знаш колико вреде пале главе а ти продај.
Ако знаш колико вреде - твоја не вреди ничему!
Продај а да не продаш душу.
Продај ако мучена земља није и на камену рађала…
Ако те није отхранила.
Ако те није чекала кад ти се више нико надао није!
Продај ако имаш шта да купиш за њу и назовеш својим?!
Продај ако можеш пред претке и потомке бистра погледе и јасне речи!
Продај ако има још ко Богу да постељи осим Србина!
Продај ако није њива моштаница и ливада воштаница!
Продај ако је тек земља а не уцветало и олистало небо!
Сузу да канеш на њу родиће а ти продај за јаловишта.
Ако знаш цену глава палих за њу ти продај, и не питај се што своју залуду носиш…
Ако си је ти међио - продај, ал ако су векови, ако је вечност…
Продај ако си још негде осим ту свој на својему.
Ако за та блага можеш да купиш нешто што ће за тобом заиста остати- продај.
Размисли се, брате мој, кореном се поносно гранамо небу…
Колико то новца корен вреди и шта си без њега?!
Од храста преметнућеш се у маслачак па залуду товари блага- неће те усидрити кад те и лахор разнесе ко бура!
Не продај, молим те, свака је стопа Србије витлејемског полена…
Зар су нам прађедови јуришали да ми нећемо знати ни корачати?!
Запамти- без земље нема ни неба!
Без неба све је јаловиште, па нек копају- сваки метар у земљу кидаће из груди…
Извор: Социјалне мреже
