Срамни натписи по Београду, фото: © picture alliance / dpaДанас очекујемо изрицање пресуде антисрбског Хашког трибунала србском генералу Ратку Младићу. Тим поводом, објављујемо текст Наталије Пичурине који би требало да пробуди савест многих Срба...

Аутор: Наталија Пичурина,
члан Међурегионалног друштвеног покрета 
„Друштво пријатеља Генерала Младића“

25. маја 1993. године Организација Уједињених Нација основала је „Међународни трибунал за кривично гоњење лица, одговорних за озбиљне повреде међународног хуманитарног права, почињене на територији бивше Југославије почев од 1991. године“. Декларисани циљ нове структуре са толико патетичним називом био је: „успостављање правде према жртвама ратних злочина, злочина против човечности и геноцида почињених током ратова у Југославији од 1991-2001. године, и кажњавање одговорних за те злочине“. У суштини, Хашки суд, смештен у мирном бањском излетишту у запећку Европе, започео је нову фазу рата против Србије. Без метака и бомбардовања, „натовски правни батаљон“ је наставио да убија ту земљу, прекомпоновањем историје крвавог распада Југославије, утврђујући кривицу и пребацујући одговорност за патњу свих ратова ’90-их само на један народ – Србе…

Тешко је рећи да ли је београдска власт припремала честитке за дан оснивања Хашког трибунала, али је ујутро 26. маја 2011. године управо Председник Србије Борис Тадић, човек пореклом из Сарајева, саопштио домаћој јавности да је ухапшен командант Војске Републике Српске – генерал Ратко Младић. „У име Републике Србије објављујем да је рано ујутро у току операције спроводене уз координацију безбедносно-обавештајне службе (БИА) и Службе за утврђивање ратних злочина, ухапшен Ратко Младић. Овим хапшењем Србија је спрала са себе велику љагу“. Неколико сати касније, Тадић је на специјално сазваној конференцији за новинаре објашњавао ошамућеној Србији: „На тај начин ми смо завршили тежак период наше историје и скинули тај терет са плећа нашег народа. Сада се отвара нова страница, и ми ћемо радити на процесу помирења у региону“. И правдајући издају, додао је да ће „завршетак истраге подићи ниво међународног кредибилитета Србије“.

Генерал Младић је кључна фигура рата у Босни. Родољуб, државник и професионалац највишег војног ранга, познат је далеко ван граница Балкана. Он је један од оних који се у веома тешко време за Отаџбину нису бојали да на своја плећа прихвате одговорност за будућност земље, кога због части, храбрости и јунаштва, као и оданости Отаџбини поштују савезници, а непријатељи се плаше. Човек, чији је подвиг постао стуб националног идентитета Срба, чија војска је фактички победила у рату, доказујући целом свету да Србија никада неће пристати на улогу натовских сатрапа. Стога су током свих ових година постојања Трибунала, од стране НАТО стизали захтеви за његово изручење.

ratko mladic1

Прве оптужбе „натовског правног батаљона“ биле сеу изречене Генералу још у јулу 1995. године, у његовом одсуству. Оне су се састојале из 16 тачака, укључујући и оптужницу за „геноцид“ и „злочине против човечности“, у вези са "вишемесечном опсадом" града Сарајева од стране српских трупа под командом Ратка Младића. У новембру исте године Хашки суд је подигао други пакет оптужница, сада већ са 20 тачака, укључујући лажи о догађајима у Сребреници, која је брзо прихваћена од читаве антисрпске заједнице и која је великог родољуба „наградила“ понижавајућим надимком „Српски касапин“.

 

Да то Ратко Младић није можда шугав?

1996. године, одмах након разрешења Генерала са положаја начелника Главног штаба Војске Републике Српске, снаге Алијансе су поставиле захтев његовог испоручивања у Хашки трибунал. Спољни непријатељи Србије и нису крили своје намере: први Високи представник Европске уније за спољне послове и политику безбедности, Кетрин Ештон, изјавила је да генерал Младић без одлагања мора бити предат Хашком трибуналу за бившу Југославију. „Пуна сарадња са Хашким судом ће постати главни услов који ће приближити Србију уласку у ЕУ“, јасно и недвосмислено је изјавила баронеса. Брисел је, не једапут, нагласио да „недовољан ниво сарадње званичног Београда по питању хватања ратних злочинаца“ представља главну препреку у преговорима око уласка Србије у ЕУ, и такође затражио изручење Ратка Младића.

А унутрашњим непријатељима Србије се веома журило у ЕУ тако да је у октобру 2010. године српска влада објавила да висину награде за информацију о локацији Генерала Младића повећава са 5 на 10 милиона евра. На част Србима, није се нашао такав Србин који би желео да заради ову позамашну суму.

У новембру 2010. године у Београд је стигао главни тужилац Трибунала Серж Брамерц, кога су на највишем државном нивоу уверили да „Наша земља води интензивне потрагу за Ратком Младићем и Гораном Хаџићем који су још увек на слободи и ради на успешном завршетку сарадње са судом у Хагу“. Белгијанац Брамерц, који је у више наврата наглашавао да је један од приоритетних задатака Међународног трибунала у Хагу – хапшење и одвођење у тамницу Ратка Младића, „губернаторски“ је поразговарао са представницима војне обавештајне службе и националне службе државне безбедности Србије. О променама у обиму и методама „лова“ на Младића, након посете Брамерца, изјаву је дао тадашњи министар унутрашњих послова Србије, Ивица Дачић. Он је нагласио да се у потрагу за Младићем, која је раније била искључиво одговорност снага државне безбедности, активно укључило и његово министарство, „што подразумева ширу контролу и праћење лица, из круга осумњичених за подршку прогоњених, као и јачање оперативно-истражних активности“.

"Последња" тачка на путу у ЕУ била је у селу Лазарево, где је у рано мајско јутр стигао интервентни одред српских полицајаца. Генерал Младић је био ухапшен, и отпочело се са ужурбаним припремама за његово изручење у Хаг.

Али, вратимо се интервјуу Бориса Тадића тога јутра. И обратимо пажњу на реченицу: „…ми смо завршили тежак период наше историје и скинули тај терет са плећа нашег народа„. Још једном наглашавам, то су речи Тадића – Председника Србије. СРБИЈЕ!, не САД-а, не Немачке, не Краљевине Холандије… Он је рођен у Сарајеву, и цео живот живео у Београду и одлично зна језик на коме је изговорена ова реченица. И као професионални политичар, одлично разуме значење речи о „терету народа„… У суштини, оно што је рекао представља Тадићево фактичко признање колективне кривице Срба. Кривице за непочињене злочине у рату, који Срби нису ни започели. Рату за одбрану своје државности и права да живе на земљи предака.

op4 

Тадић је рекао да се пред Србијом „сада отвара нова страница“. Страница живота под руководством оних који су учествовали у планирању и спровођењу најпре операција на уништавању Југославије, а потом и суверене државе Србије? Да ли је вредело отварати „нову страницу“ историји земље издајом њених најбољих синова, понижавајући национално достојанство својих грађана и пљујујући на част и достојанство оних, за које Србство није само празна реч?

Још једно „случајно подударање датума“. На дан Младићевог хапшења, у Београд је допутовала Кетрин Ештон. Рапортирајући пред баронесом о хватању „међународног криминалца“, београдска власт тешко да је подсетила Кетрин о натовским ракетама и ударима бомби, о погибији хиљада мирних грађана, о рекама избеглица и застрашујућим последицама живота на земљи загађеној осиромашеним уранијумом. Напротив, Тадић је галантно приметио да се Ештон „обраћа оним људима који су увек веровали у Србију… Желим да јој се захвалим на томе“. И то треба схватити као сагласност са изјавом баронице, да она „поздравља хапшење Младића као важан корак напред за Србију и огроман успех за међународну заједницу“.

Натовска заједница је, не скривајући радост и не чекајући да почне заседање Хашког Трибунала, издала Генерала Младићу оптужујући пресуду. Један од првих који су реаговали на београдске догађаје је Генерални секретар УН-а, Бан Ки Мун, који је рекао да је хапшење Младића – „историјски дан за међународну правду, и да означава напредак, који смо постигли у настојању да се спречи избегавање правде“.

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен je, поздрављајући хапшење Генерала, рекао да: „После 16 година након доношења пресуде Младићу по оптужби за геноцид и друге ратне злочине, његово хапшење, коначно, пружа прилику за тријумф правде“. Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да сматра да је „ово је важна вест не само за Балкан, већ и за цео континент“. Њен министар спољних послова Гвидо Вестервеле је дефинисао хапшење Ратко Младића као корак „на постављању темеља мирној будућности целог балканског региона“.

Председник САД Барак Обама је изјавио је да „аплаудира свом српском колеги Тадићу“, а потпредседник Џозеф Бајден је чак изволео да упути телефонски позив Борису Тадићу. Државни секретар Хилари Клинтон, најавила је да долази „великог дан за међународно правосуђе“, заменик саветника за националну безбедност председника САД-а, Бен Роудс честитао је српској влади на „победи“.

Београдским властима је честитао и Министар иностраних послова велике Британије, Вилијам Хејг: „… то је доказ њихове посвећености сарадњи са Међународним судом правде за бившу Југославију“.