Муса Ћазим Ћатић
Муса Ћазим Ћатић је један од оних србских великана муслиманске вероисповести са простора Босне и Херцеговине, који је био дубоко свестан своје србске националности којом се гордио. Овај србски песник поред матерњег србског језика био је добар познавалац и турског, арапског и персијског језика, био је студент шеријатске школе и један од највећих србских песника муслиманске вероисповести из Босне и Херцеговине.
Ја сам Србин, србско д'јете,
Србска ми је савијест чиста;
Јуначких ми дједа слава
Ко сунашце жарко блиста.
Ја сам Србин – тим именом
Вјечно ћу се поносити,
Спас србскога славног рода,
На срдашцу свом носити.
Од мог рода, сто јунака
Пр'јетило је грома сили,
И србско су име мачем
На камену биљежили.
Пред ударцем њиховијем
Тресле су се веље горе,
Ступали су вазда смјело
По мејдану да се боре.
Камо, камо Душан Силни?
Камо паша Соколија?
То су дични синци Србства:
Ко зв'језда им слава сија!
Ја сам Србин – гусле имам,
Уз њих тио попијевам,
И љубављу – према Србству
Своје пјесме загријевам.
Славим Марка и Милоша;
Славим храброг Ђерђелеза:
Имам њину успомену,
Бритки ханџар оштра реза.
Па нек ми се душман јави,
Нека на бојно поље дође;
Мене хитац не прима се,
Не може ме резат гвожђе.
Маркова је ово рука,
Топузином знаде бити;
Хамајлија Алијина
Од оштра ме гвожђа штити.
Ја сам Србин – србско д'јете,
За Србство ми душа гори –
Робоваћу Србском роду,
Док ме црна смрт не смори.
Песма је први пут објављена 1899. године у часопису „Босанска вила“
