Живојин Ракочевић
„Напади на српске православне храмове на Косову и Метохији се континуирано дешавају и највећим делом имају етничку и верску позадину јер су усмерени конкретно против једне заједнице чије присуство неком очигледно смета”, саопштено је из Епархије рашко-призренске. Текстови који стижу са ове адресе, укључујући и оне у најдраматичнијим тренуцима увек су смирујући, позивају на разум и дијалог. Последње саопштење је, насупрот досадашњој пракси дубоко узнемирујуће. У њему се таксативно набрајају инциденти, напади на Српску православну цркву на целој територији Косова и Метохије: каменована Црква Свете Петке у Витини, покушај уклањања заставе у Клокоту, крађа у Партешу, пљачка у Драјковцу и Доњој Битињи, крађа грађевинског материјала у Витомирици у вредности од 4000 евра, каменовање цркве у центру Пећи, каменовање цркве у Липљану.
Шта је покренуло овај, нови талас насиља, каквом идејом се он храни, шта се напада и ко га подстиче?
Свештеник који је пробао да пријави инцидент косовској полицији је звао из заштићене зоне у Липљану. Његова црква је вредно дело првих деценија 14. века. Европа је упознаје крајем деветнаестог века, након посете енглеског археолога Артура Еванса познатог по ископавању Кнососа.
Њене лепе фреске и портрети, околина, графити, важне су за нашу културу и историју.
„Предлошци које су сликари користили говоре о аристократском укусу њихових наручилаца, па је тако ова скромна грађевина добила живопис изузетних вредности. По лепоти, грациозности, добрим пропорцијама, издваја се фигура арханђела Гаврила из композиције Благовести”, говорила је раније за „Политику” Александра Давидов Темерински поводом изложбе која је, посвећена храму и Липљану, одржана 2014. у Београду.
Из таквог контекста звао је свештеник и тражио помоћ. Међутим, с друге стране слушалице – од оних који би требало да гарантују безбедност – није било никог ко разуме српски језик. Није било никог у полицији која је „мултиетничка” и чији припадници, према закону, морају да вам одговоре на званичном језику којим му се ви, као грађанин, обраћате. Свештеник из заштићене зоне је остао без одговора, а камење је пало на његову вредну цркву. Институција је занемела и подсетила на праксу хиљада људи који су од 1999. до данас покушавали да позову да их неко заштити. Многи су тако страдали или нестали или су пак били идентификовани од нападача, па потом пронађени у свом стану или кући.
Заштићене зоне око цркава и места важних за културу и духовност косовских Срба успостављене су међународним законодавством и део су устава Косова. Многе од њих, чува косовска полиција – као рецимо Цркву Светог Јована Крститеља у центру Пећи. Она је потпуно збрисана у погрому 17. марта 2004, потом обновљена и у њу се уселио свештеник са породицом. Пре неколико дана нападач је „заобишао полицију” и бацио камен на Храм Светог Јована Крститеља који су овдашњи Срби звали Митрополија. У граду данас живи једна старица.
Мали потреси од којих подрхтава цео простор Косова и Метохије изазивају дубински страх Срба и Српске православне цркве. Њено вишевековно искуство у страдању никако не би смело да се превиди. Нагомилани и нерешени проблеми који из темеља потресају друштво косовских Албанаца могли би се претворити у земљотрес са разорним и фаталним последицама.
„Овакво понашање директно производи опасан потенцијал за насиље и међународни представници морају да буду свесни да локалне власти политички манипулишу становништвом у циљу амортизовања сопствених проблема”, директно и драматично упозоравају из Епархије рашко-призренске.
Улога међународне заједнице, Кфора и странаца поново се налази на опасној прекретници. Шта је њихова улога? Превиђати инциденте, слати фризиране извештаје својим централама, а када хаос крене повући се иза жице и зидова и чекати да стихија прође. Основно „гориво” којим се хаос храни је тензија коју производе нове власти у Приштини. Мржња која се у оваквим ситуацијама највише види код оних који се представљају као демократе је посебно болна и најозбиљнији је сигнал да насиље може да почне. Сваки хаос овде су својом мржњом најавили они који су најлибералнији и привидно најотворенији – од медија до интелектуалаца. Последња серија напада је уско повезана са доласком на власт екстремних националиста са једнако радикалном социјалном реториком. Они усмеравају стотину каменица према циљевима које означава њихова идеологија. Уколико им она каже да се уместо каменица узму Молотовљеви коктели пожар ће поново прогутати све.
Има ли Српска православна црква могућности да превентивно реагује? Патријарх српски Порфирије недавно је изјавио да је протекли месец на КиМ протекао у инцидентима и упозорава да је „духовност као комплексан феномен – верски, психолошки, социјални, уметнички, културни – везана за реалитете живота. Завет, пак, у нашем случају косовски завет, није магијска или митска категорија, него духовна”.
Проблем је у „духовности” идеологије која наводи каменицу што пада на храм из 14 века. Ако се направи само мали корак даље простор ће потонути у хаос, а последице ће се санирати деценијама. У овом тренутку је посебно важно шта ради међународна заједница и да ли успева да прати развој експлозивне атмосфере коју производе Албин Курти и нови врх косовских власти.
За сада странци ћуте, амбасадори ћуте, дипломате ћуте и остављају брисани простор за екстремисте, опасну атмосферу и политичаре који витлају ватром у бурету барута.
Извор: ПОЛИТИКА
Фото: РУНЕТ
Наслов и опрема текста: САБОРНИК
