Александар Сергејевић Пушкин
Поштовани читаоци, на данашњи дан родио се Александар Сергејевић Пушкин, истински песнички геније, "Сунце руске поезије" и нека ми опрости, заједно са Његошем највећи песник словенског рода. Уредник "Саборника" је пре 6-7 година приредио књигу о Пушкину "Оче наш" у којој се може видети преображај душе песникове и непоколебљиво узрастање у вери захваљујући и светом Филарету Московском. Била је то код нас прилично непозната историја. Из поменуте књиге нудимо Вам две духовне песме Пушкинове, на руском и србском језику...
† † †
ОТЧЕ НАШ
Я слышал — в келии простой
Старик молитвою чудесной
Молился тихо предо мной:
«Отец людей, Отец Небесный!
Да имя вечное Твое
Святится нашими сердцами;
Да придет Царствие Твое,
Твоя да будет воля с нами,
Как в небесах, так на земли.
Насущный хлеб нам ниспошли
Своею щедрою рукою;
И как прощаем мы людей,
Так нас, ничтожных пред Тобою,
Прости, Отец, Своих детей;
Не ввергни нас во искушенье,
И от лукавого прельщенья
Избави нас!...
Перед крестом
Так он молился. Свет лампады
Мерцал впотьмах издалека,
И сердце чаяло отрады
От той молитвы старика.
ОЧЕ НАШ
Слушао сам у келији простој
Како старац молитвом предивном
Молио се тихо преда мном:
„Оче људи, Оче Небески!
Да име вечно Твоје
Свети се у нашим срцима;
Да дође Царство Твоје,
Твоја да буде воља са нама,
Како на небу, тако и на земљи.
Хлеб наш насушни нам ниспошљи
Својом шчедром руком;
И као што људима праштамо ми,
Тако и нама, ништавним пред Тобом,
Својој деци, Оче, опрости;
У искушење нас не уведи,
И од лукаве прелести
Избави нас!...
Пред Крстом се
Он тако молио. Светлост кандила
Лелуја у тами издалека
И срце очекује утеху
Од те молитве старца.
ОТЦЫ ПУСТЫННИКИ И ЖЕНЫ НЕПОРОЧНЫ…
Отцы пустынники и жены непорочны,
Чтоб сердцем возлетать во области заочны,
Чтоб укреплять его средь дольних бурь и битв,
Сложили множество божественных молитв;
Но ни одна из них меня не умиляет,
Как та, которую священник повторяет
Во дни печальные Великого поста;
Всех чаще мне она приходит на уста
И падшего крепит неведомою силой:
Владыко дней моих! дух праздности унылой,
Любоначалия, змеи сокрытой сей,
И празднословия не дай душе моей.
Но дай мне зреть мои, о Боже, прегрешенья,
Да брат мой от меня не примет осужденья,
И дух смирения, терпения, любви
И целомудрия мне в сердце оживи.
ОЦИ ПУСТИЊАЦИ И НЕПОРОЧНЕ ЖЕНЕ
Да би се винули срцем до неслућених висина,
Јачајући га усред приземних низина,
Оци пустињаци и жене што порок не творише,
Мноштво молитви божанских сотворише.
Ал' ни једна од њих у души не одзвања,
Као она што је свештеник понавља,
У тужне дане Великога поста,
Па заувек на уснама запамћена оста.
Владико мојих дана! Снагом невидљиве силе,
Дај ми дух што палог јача. А дух испразности гњиле,
Својствен властољубивој змији прикривеној,
И дух празнословља, не дај души мојој.
Но да видим, Боже, своја сагрешења,
Да брат од мене не прими осуде,
Да дух смирења, љубави и трпљења,
И невиности, у срцу ми буде.
