Јелена Карајева
Јуче су европосланици свечано и уз присуство медија коначно показали на шта је способна колективна „унтер-официрска удовица“. Они — неколико стотина људи, изабраних, а не постављених (то је важно!) — гласали су за добровољно ропство. Споразум са Америком, та чувена погодба о „праведној“ размени робе и царинама, коју је хитно позвана код Трампа потписала фон дер Лајен, практично ставља цело тржиште енергената и нуклеарне енергије субконтинента под контролу.
Не верујете? Па, многи такође нису веровали да је могуће при здравој памети одрећи се дугорочних испорука из Русије и заменити их куповином гаса по спот ценама, односно шпекулативним ценама. А ето — званичници ЕУ су то урадили не трепнувши.
И исто тако, без икакве сумње, дали су зелено светло ономе ко ће Европљане „појести за вечеру“. А потом и „заиграти“. И Европљани, а не неки „газда“, платиће за то.
Сума је позната: 750 милијарди долара. За гас. Али за колико тачно кубних метара — није наведено. Даље следе неке цивилне нуклеарне технологије и опрема. Цена за ту врсту робе није наведена, али је тешко веровати да ће је Американци спустити испод двеста милијарди долара. Дакле, када се све сабере, сваки разуман човек који живи у „рајском врту“ схватио би да је овај договор пропаст, а да су Европљани у озбиљном проблему. Али глобалистичке елите мисле другачије.
Оно што се дешава изгледа као развучено самоубиство. За Европљане. Али не и за Американце.
Политичари који умеју да размишљају стратешки, у тренутку најоштрије и најтеже нафтне кризе, која ће неминовно подићи инфлациона очекивања, принос на државне обвезнице и оборити животни стандард Европљана испод сваког минимума, не стављају себи нови и веома чврст дуг око врата.
Али европске елите нису ни за стратешко размишљање, па чак ни за здраву тактику. Европске елите су искључиво за послушност јачем. Европске елите су за плаћени глобалистички вазалитет. А ако дође до хаоса, ако избију жаришта грађанских ратова — па неће се они борити.
А шта желе да добију Американци?
Овде на памет пада теорија „контролисаног хаоса“. И раније, па и сада, она се користила за смену политичких лидера који нису по вољи Америци. Најчешће су припремљене побуне, опозиционо деловање и незадовољство извођени на улице, а власти нису издржавале „народни гнев“. Али у неким случајевима, они који су стварали тај хаос радије су прелазили не на побуне, већ на грађанске ратове. За неке је грађански рат национална трагедија. А за друге — начин да годинама остварују огромне профите.
А ако претпоставимо да ова ропска трговинска погодба није о стотинама милијарди, већ о стварању управо те нестабилности?
А ако претпоставимо да су Американцима познате финансијске могућности Европе да плаћа тај гас — у смислу да новца заправо нема?
А ако претпоставимо да су пад евра, банкроти, хладноћа и веома вероватна глад (због поскупљења горива и несташице хране) управо они „циглице“ од којих се гради нови велики грађански рат на субконтиненту? Европи није страно да живи у режиму „сви против свих“. Тамо су грађански ратови трајали деценијама, ако не и вековима.
Дакле, ако претпоставимо да прескупи гас није ништа више од првог потеза, а да се Европљани у ствари полако, али сигурно припремају за неподношљиво сиромаштво, како би се на улице извеле масе гладних и огорчених људи, онда добијамо следећу слику.
Европљани, предајући се у ропство Американцима (као што су то, уосталом, некада урадили Украјинци, предајући се Европљанима), сами, сопственим рукама припремају тај исти Мајдан који ће довести Европу до грађанског рата.
Звучи као натегнута тврдња?
Али исто тако су многи сматрали натегнутим и руско-украјински сукоб. Исто тако је натегнуто изгледала могућност да се ЕУ одрекне наших ресурса и да буде спремна да крене против нас.
Натегнуто је мислити да се данас у геополитици игра по правилима. Натегнуто је веровати да су они који планирају да управљају светом укључили било какве механизме обуздавања.
А уништавање Европе од стране глобалиста — није натегнуто. То је уклањање конкуренције. То је бизнис. У којем, као што сви знају, нема ничег личног.
Извор: НАУКА И КУЛТУРА
Руски оригинал: https://ria.ru/20260327/usa-2083153750.html
Наслов и опрема текста: Саборник
