Борис Над
Европску унију нису основали Европљани, да би служила интересима европских народа, већ Сједињене Америчке Државе и Британија, како би сасвим потчиниле Европу, и то су радиле деценијама после Другог светског рата.
Данашња Европска комисија (ЕК), коју нико није бирао, са Урсулом фон дер Лајен на челу, представља администрацију одговорну за најпотпунију контролу САД над државама чланицама.
Како примећује француски публициста Тијери Мејсан на сајту „Волтернет“, нови француски премијер Мишел Барније, кога такође нико није изабрао, означава само наставак овог процеса, јер је „Барније увео америчке демократе и фашистичке фракције Израела у француску владу“.
У Европској унији, националне државе су фактички сасвим развлашћене. Током последњих пет година, наставља Мејсан, ЕК је успела да прошири овлашћења на штету суверенитета држава чланица, и то без промена темељних уговора ЕУ, при чему су функције дискретно пренете на тела која немају демократски легитимитет, али се, из неког разлога, и даље називају „демократским“.
Процеси „европског уједињења“ започели су још у време Другог светског рата, 1942. године, са адмиралом Вилијам Лихијем, који је био начелник Генералштаба оружаних снага САД и бивши амерички амбасадор у Вишију, када је основана Алжирска савезничка војна влада окупираних територија (АМГОТ) за Француску.
Нацистички корени новог поретка у Европи
Генерал Шарл де Гол је сматрао да Британци и Американци немају право да окупирају Француску, додаје Мејсан, а отуда и његово противљење искрцавању у Нормандији. Такође, како је сматрао Де Гол, ова влада Англосаксонаца могла би да влада само Немачком, Аустријом и Јапаном, али не, како је испрва било планирано, и Норвешком, Холандијом, Луксембургом, Белгијом, Данском и Француском.
Идеју о формирању европске заједнице први је предложио енглески премијер Винстон Черчил, који је тражио да Западна Немачка, Белгија, Француска, Италија, Луксембурга и Холандија формирају наднационалну организацију – Европску економску заједницу (ЕЕЗ), у складу са политичком вољом САД и Британије, израженој у Атлантској повељи 1941. Иначе, на атлантској конференцији било је само два учесника – британски премијер Черчил и амерички председник Френклин Рузвелт.
После рата, САД су зајмове Маршаловог плана условљавале придруживањем европских земаља ЕЕЗ.
„Британски МИ6 је створио Европску лигу за сарадњу (ЕЛЕЦ), док је ЦИА финансирала Унију европских федералиста (УЕФ) и образовала Амерички комитет за уједињену Европу (АЦУЕ)“, наводи Мејсан.
Осим тога, први председник Високог ауторитета ЕЕЗ, био је Немац Валтер Халштајн. Овај нацистички и Хитлеров правник је током рата разрађивао немачке планове за „Нови европски поредак“ (Нојорднунг Еуропас).
Халјштајнов план је предвиђао замену националних држава у Европи „етничким регионалним структурама“, уз ширење Рајха на целокупно становништво које говори немачки.
Током своје историје, Високи ауторитет, а касније Европска комисија, били су само цивилне структуре између НАТО-а и држава чланица нове европске заједнице. Први званичници Високог ауторитета у Немачкој и Италији дошли су из АМГОТ-а, а током рата обучавани су на десетак америчких универзитета.
Касније је Европска комисија узурпирала моћ да доноси правила у ЕУ уместо изабраног Европског парламента.
„У ствари, Европска комисија данас само намеће НАТО стандарде државама чланица ЕУ, док је Европски парламент само тело које потврђује одлуке англосаксонских империјалиста“, тврди Мејсан.
Стварна улога Фон дер Лајенове
Садашња председница ЕК Урсула Фон дер Лајен успела је да неконтролисано увећа моћ ове институције на рачун суверенитета држава чланица, без било каквих промена темељног уговора ЕУ. Данас њена администрација, готово без ограничења, наставља да шири утицај САД на политику ЕУ.
Русија је 23. фебруара 2022. започела Специјалну војну операцију, како би окончала покоље су чинили украјински нацисти у Донбасу.
Улазак руске војске на територију Украјине НАТО је сместа прогласио за агресију, иако је то сасвим легитимна акција Русије, која се заснива документима УН и Минским споразумима.
Али, шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ је тих дана изјавио: „Ово је тренутак када се рађа геополитичка Европа.“
Године 2022. није се родила никаква „геополитичка Европа“, већ је ЕК наложила увођење санкција против Русије, које је Савет Европе усвојио без расправе. Заправо, у ЕУ су само уведене мере које су већ претходно донеле САД. Читаву акцију је координисао бивши амбасадор Вашингтона у Москви Мајкл Мекфол, додаје Мејсан.
Такође, ЕК се обавезала на широк програм финансијске и војне помоћи Украјини. Овај програм је припремио Бјорн Зајберт, шеф особља Урсуле фон дер Лајен и бивши аналитичар у Америчком предузетничком институту, који је у сталном контакту са Вашингтоном. До данас је ЕК прикупила 88 милијарди евра финансијске помоћи за Кијев и 50 милијарди евра за оружје.
Самоубиство Европе
У Француској, интересе англосаксонског империјализма тренутно заступа нови премијер Мишел Барније. Према речима Мејсана, Барније је опортуниста, који се истиче само једном сталном особином: он Европску унију и Француску доследно и упорно потчињава Вашингтону и Лондону.
Барнијеова влада се од почетка налази под контролом америчких демократа и израелских ревизионистичких циониста, додаје овај француски публициста. Барније је у влади окружен атлантистима, попут министра за Европу Бенјамина Хадада, који је био високи званичник у Европској служби за спољне послове (ЕЕАС), где је заступао ставове САД и Израела.
Хадад је и члан Тиквах фонда, који промовише идеологију Бенјамина Нетанјахуа и његових савезника у Израелу, попут циониста Итамара Бен-Гвира и Безалела Смотрича.
Како је уочио италијански публициста Луиђи Тедески, Европа је постала континентална територија прикључена атлантском Западу, која је у потпуности подређена свом моћном прекоатлантском савезнику: „Европа остаје подређена америчкој моћи и, штавише, скрајнута је из глобалног геополитичког контекста, који управо пролази кроз епоху дубоке трансформације.“
Другим речима, ЕК, на челу са Фон дер Лајеновом, више се не осврће на интересе и вољу европских народа, већ слепо следи налоге Вашингтона и Лондона, припремајући их за предстојећи рат са Русијом. Англосаксонци су успели у својим намерама.
Нешто слично је у Таџикистану 2022. изјавио руски министар иностраних послова Сергеј Лавров: „ЕУ корача стопама НАТО-а. Ова два ентитета су у процесу спајања, а ЕУ ће у будућности деловати само као продужетак војног блока предвођеног САД.“
Како додаје Тедески, циљ ЕУ је да по сваку цену „очува своје технократско-финансијске структуре, неолиберални економски модел и еминентно класну друштвеном стратификацију“.
ЕУ је коначно претворена у „наднационални ентитет, који је показао да не жели никакве реформе, већ једино да сачува олигархијске равнотеже, коју нису успеле да поремете ни пандемијска криза ни рат у Европи.“
Сва ванредна кризна стања, која се периодично понављају, нису довела до тога да европске структуре преиспитају улогу Европе у свету.
Француски коментатор Мари Деларуе је приметио: „Уместо срећне глобализације, Европљани сада откривају енергетско поробљавање, економску деградацију, имиграцију и експанзију царства оскудице.“ Како додаје Деларуе, „целокупно вођење наших живота поверено је САД и сада стојимо пред зидом.“
На то је 2022. године упозоравао италијански публициста Пјетроанђело Бутафуко: „Ефекти америчке политике санкција Русији постаће погубни по континент, што ће на концу завршити самоубиством Европе“.
