Горан Бојовић

kosovo is serbia 323 0

Испричао ми је деда причу

коју је чуо од свог деде

а њему је испричао његов деда.

Прича је тако ишла редом

деда за дедом, деда за дедом…

И шта је важно у тој причи

која је страна данашњем свету

Деде (Ратници) иако на њих не личи

преносили су причу о једном цвету.

Прича је настала некада давно

и њу је свом сину испричао први

један наш предак чији отац је славно

БОЖУР обојио бојом своје крви.

А отац додаде, упамти сине

док је сунца, века и света,

ма колико времена да мине

за Србе нема важнијег цвета.

Упамтио сам.

Ал’ деси се чудо у једном дану

Кад човек што дуго има косу седу

и уз то је први човек у САНУ

“објасни” да он није имао деду.

Не желим да будем груб и зао

па да га шаљем доврага

мени га је у ствари искрено жао

јер детињство без деде оставља трага.

И не знам чему он стреми

ал’ не треба мене да куша,

мој деда још живи у мени

осећа се његова душа.

Нек му је Богом просто

нек свако брине за савест своју

за мене је дедин завет ост’о

и божур ми још има исту боју.

Тужна и јадна тема

Костић и његова братија,

можда је боље и да их нема

Да није ту понеки Матија.

Извор: ИСКРА

Фото: РУНЕТ

Други пишу

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com