Гојко Ранковић
Напомена: Поштовани читаоци, Крим је важна територија за руску историју и као руска земља је урезана у идентитет сваког Руса још од Владимировог Крштења Русије. Понављамо, радило се о Крштењу Русије, а не Украјине. Најамничке украјинске власти покушавају да створе паралелу између Крима и Косова, сугеришући како Србија не сме да призна припајање Крима Русији. Међутим, то је потпуно другачија прича, Крим је исконска руска територија и у оквиру једне државе, Совјетског Савеза, у периоду комунизма, у време владавине богоборца и цркворушитеља Никите Хрушчова, Крим је указом богоборца Хрушчова административно прешао из окриља Совјетске Социјалистичке Републике Руске Федерације у Совјетску Социјалистичку Републику Украјину. Са распадом СССР-а ова руска земља остала је у саставу Украјине и после државног удара и доласка неонацистичке власти у Украјини на чело државе, народ Крима је на референдуму одлучио да се присаједини својој вековној матици. Као што знамо, са Косовом је била потпуно обрнута ствар - вековну србску земљу су уз помоћ неонацистичког НАТО пакта окупирали шиптарски терористи и када јенкији буду бежали као данас из Авганистана, света србска земља ће вратити у матичну србску луку, као што се Крим вратио у матичну руску луку. Са портала Нови Стандар преносимо интерсантан текст о предстојећем тзв. "Кримском самиту" који ће се одржати у Кијеву 23. августа текуће године и о јаловим покушајима најамничке украјинске власти да врате Крим у окриље украјинске државности...
† † †
Украјина, која се шепурила са стартовањем „Кримске платформе“, још увек не даје званичне информације, између осталог ни које земље и организације ће учествовати на овој преговорачкој платформи.
Први пут је о стварању „Кримске платформе“ у јесен 2020. године говорио председник Украјине Владимир Зеленски, током свог наступа на Генералној скупштини Организације уједињених нација. Тада је украјински лидер позвао на стварање платформе ради заједничког деловања за „заштиту права Кримљана и деокупацију полуострва“.
Основне задатке будуће платформе Зеленски је дефинисао у марту 2021. године својим указом. Тамо је платформа окарактерисана као кључни спољнополитички инструмент консолидације међународних напора, усмерених на „деокупацију и обнову територијалне целовитости“ Украјине. Самит је назначен за 23. август и одржаће се у Кијеву.
Бесперспективни самит
Међутим, у указу украјинског председника није прецизирано како се заправо Украјина спрема да реши постављени задатак. А званичне изјаве представника кабинета председника државе или МСП-а Украјине декларишу само то да је главни задатак – „не дозволити да се заборави на незаконито присаједињење Крима Русији“. У Кијеву рачунају да ће као резултат самита бити донета заједничка декларација.
Подсећамо, после преговора у Украјини, у фебруару 2014. године, власти Крима и Севастопоља спровеле су референдум по питању присаједињења Русији. На референдуму је узело учешће више од 80 одсто грађана Крима са правом гласа. За присаједињење Русији гласало је 96,7 одсто грађана Крима и 95,6 одсто Севастопоља. После тога је председник Русије Владимир Путин 18. марта 2014. године потписао споразум о прихватању Републике Крим и Севастопоља у састав Руске Федерације, а 21. марта документ је ратификовао федерални парламент. Без обзира на убедљиве резултате референдума, Кијев је одбио да призна Крим делом Русије.
Сваки здравомислећи човек схвата да је бесмислено разматрати питање „деокупације“, јер окупације на Криму нема и није је било, полуострво се присајединило Русији вољом Кримљана и Севастопољаца и ево већ осму годину полуострво доживљава процват у саставу Русије. Сви разговори о његовом отуђењу биће дочекани као напад на територијалну целовитост Русије.
Иако Кијев, такође схватајући бесперспективност овог догађаја, држи списак учесника самита у тајности, већ је познато да ће ниво политичких представника бити недовољно висок за доношење било каквих озбиљних политичких одлука. Извесно је да важне фигуре за самит попут председника САД Бајдена, потпредседника Камале Харис или државног секретара Ентонија Блинкена, неће посетити „Кримску платформу“. На „Кримској платформи“ Сједињене Америчке Државе ће представљати министар саобраћаја Пит Бутиџиџ.
Да кажемо неколико речи и о том осредњем политичару. Он је ветеран рата у Авганистану и декларисани хомосексуалац. Пит Бутиџиџ био је први кандидат у историји САД који је јавно изнео своју нетрадиционалну сексуалну орјентацију и потом био кандидован од стране Демократске странке на место председника САД. Дакле, чак и у својој родно толерантној држави Бутиџиџ има слабу подршку.
„Амерички бирачи нису желели да подрже човека толико нетрадиционалног у својим односима“, истакао је Марвин Калб, експерт Института Брукинг у Вашингтону.
„Празна пушка“
Што се тиче других учесника, постоји потврда о сагласности доласка на самит шефова Литваније, Летоније, Словачке и Пољске, што не чуди имајући у виду њихову дубоко антируску политику. Међутим, веома је сумњив долазак високорангираних политичких фигура из Немачке и Француске. Не искључује се долазак представника Велике Британије, иако је састав делегације непознат.
Главна интрига у овом тренутку је могући долазак председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, који је подржао „Кримску платформу“ током преговора са Зеленским. Политиколози сматрају да ће Турска узети учешће у «Кримској платформи“, вероватно не просто на радном, него на званичном нивоу, пошто на турској територији живи доста бројна дијаспора кримских Татара – сматра се да та бројка премашује један милион становника. Међутим, сам Ердоган вероватно неће отићи на самит. Неизвесно је кога ће конкретно послати на самит – можда заменика министра иностраних послова или начелника неког ресора, не више од тога.
Што се тиче других иностраних гостију Украјине који су се сагласили да дођу на самит за сада је познат само мали број учесника. Тачан списак Кијев одбија да открије под изговором заштите својих партнера од „притиска Русије“.
Са своје стране, у Руској Федерацији ту иницијативу оцењују као директно задирање у њену територијалну целовитост. У Државној Думи и Савету Федерације обећали су жесток одговор Русије на „Кримску платформу“.
Јасно је да ће на самит „Кримске платформе“ доћи углавном другоразредни политичари. Без лидера Запада и важних иностраних политичара, украјинска иницијатива ће бити још једна конференција без било каквих одлука, иако са провокативном медијском буком.
Гојко Ранковић, ексклузивно за Нови Стандард.
Извор: Нови Стандард
Опрема текста: Саборник
Фото: РУНЕТ
