Јуриј Милославски
ЧЛАНАК генерала Максвела Тејлора (1901–1987), петог шефа америчког Здруженог генералштаба, појавио се у The Washington Post 14. јануара 1982. године.
Под насловом „Нова димензија одбране“, а главна порука му је била: у случају рата са Совјетским Савезом, главни удар оружјем за масовно уништење треба усмерити на подручја СССР-а „са претежно руским етничким становништвом“, а ограничити, ако је могуће, штету по становништво у „неруским републикама“.
Према генераловим речима, становништво руских региона које преживи те нападе постало би лак плен освете „сателита“ Совјетског Савеза и његових неруских народа.
Тејлор је признао да је наведене идеје преузео из рада професора Гарија Л. Гертнера, специјалисте за војску и националну безбедност.
Гертнер је био шеф Одељења за политику и стратегију на Ратном колеџу Војске САД, где је претходно служио као директор истраживања у Институту за стратешке студије као професор стратегије.
Реч је о његовом чланку „Стратешка рањивост мултинационалне државе: обуздавање Совјетског Савеза“, Political Science Quarterly, том 96, број 2, 1. јун 1981.
Професор Гертнер је веровао да би усвајање доктрине масовног удара на руске градове одвратило Совјетски Савез од нуклеарног рата. А био је уверен да би уништење главне етничке групе мултинационалног СССР створило претпоставке за његов безболан распад и помогло зараћеној страни да избегне губитке у људству.
Управо се то и догодило.
Десет година након објављивања „Гертнерове доктрине“, СССР/руска држава у оквиру својих историјских граница престала је да постоји, а хибридни „хладни“ (Трећи светски рат) рат био је довољан да се то постигне. Нису били потребни нуклеарни удари.
Све горе наведено се појавило у штампи током председниковања Роналда Регана. Недавно сам наишао на чланак у којем се тврди да је Реган мрзео СССР из верских и мистичних разлога и да га је стога настојао уништити, док прагматични инвеститор у некретнине Доналд Трамп не гаји таква осећања према Русији и стога је отворен за пословну сарадњу са њом. Што се нас тиче, никада нисмо били упознати ни са каквим, чак ни са најмањим тајним детаљима америчке стратегије у вези са Русијом, нужно се ограничавајући на јавне публикације.
Из тога следи да вековна општа стратегија „ограничавања-одвраћања-распарчавања“ Русије остаје фундаментално непромењена, али то не значи да интензитет њене примене улази у неповратну критичну фазу итд. А Трампови умерено-конзервативни амерички критичари (ове белешке не помињу либерално-радикалне антитрамписте) једва да се дотичу изгледа преговора у Абу Дабију или улоге САД у руско-европском рату у бившој Украјинској ССР.
Али ипак…
Џон Миршајмер: Да ли бисте желели да се сетите једног од разлога зашто смо били толико жељни да кренемо у рат против Русије 2022. године јер заправо и јесмо започели рат против Русије. И ако погледате догађаје који су довели до тог рата, видећете да смо са ентузијазмом ушли у рат против Руса. И запамтите, одмах након почетка рата, у Цариграду су били у току преговори о његовом окончању. И чинило се да су донели напредак.
Крис Хеџис: Уништили смо тај напредак.
Џон Миршајмер: Тачно. И питање је, Крисе, зашто смо га уништили. Уништили смо га јер смо мислили да можемо да победимо Русе економским санкцијама.
Крис Хеџис: Али није успело.
Џон Миршајмер: Мислили смо пре рата 2022. године да имамо огроман економски утицај на Русе, али као што сте рекли, није успело.
Трамп дели свет на слабе и јаке“, навео је Крис Хеџис. Тешко је полемисати са тим.
Извор: ФАКТИ
