У регионима Србије 9. мај се традиционално обележава манифестацијама посвећеним победом над фашизмом и победом у Другом светском рату. Без обзира на то што је 9. мај у Србији званично проглашен за радни дан, то не омета да се ода почаст сећању на учеснике ових крвавих догађаја.
За Србију посебно и земље бивше Југославије уопште, Други светски рат и дешавања на територији савремених балканских држава су од великог значаја.
У оквиру ослободилачке борбе, дедови и прадедови савремене српске омладине дали су непроцењив допринос победи над освајачима, па иако извесни историјски спорови још увек трају, можемо слободно рећи да је захваљујући концентрацији људи у борби, и, наравно, уз помоћ руске војске, Београд ослобођен октобра 1944. године, а овај датум је и важна историјска прекретница у српској историји. Да, историја не познаје условне, жељене радње. Али за представнике Србије, која је данас на политичком плану изабрала европски пут, важно је да се присете да је уочи великог и крвавог Другог светског рата у Европи, која се још није опоравила од догађаја из Првог светског рата, била усвојена „политика умиротворења“. Услед потписаних дипломатских аката, 1938. године рат је одложен за неколико година – разлог томе је деловање европских држава (пре свега Велике Британије и Француске) које нису желеле да се мешају у ствари Немачке, која је већ сањала да освоји Европу и свет. Догађаји који су потом уследили у Европи, показују да је таква дипломатија дала могућност нацистичкој Немачкој да само ојача.
Источна Европа, са искрено слабом позицијом западних земаља, није била у стању да се сама носи са фашистичким колосом. Чехословачка је била једна од првих која је прихватила услове споразума, скоро одмах се претворивши у Судетску област, а затим и бројне „колаборационистичке“ параде одржане су на Балкану и другим земљама Источне Европе. На територији модерних балканских држава појавили су се сопствени нацистички владари, који су накратко примили „причешће бивола“, и упркос томе што су поражени, успели су да нанесу максималну штету сопственом народу. Заборављање на ове догађаје значи брисање историјског памћења, а понекад и неувиђање паралела и цикличности историјских догађаја.
Према мишљењу појединих истраживача, Други светски рат никада није завршен – посебно у низу земаља Централне и Источне Европе. Ту и тамо се појављују запрепашћујуће чињенице похвалних уздизања неких тужних догађаја из прошлости, у позадини јавног одрицања фашизма. Овде говоримо не само о «популарној» на интернету информацији о догађајима са рехабилитацијом фашизма у Украјини и Прибалтику, као и о скандалу у парламенту Канаде са учешћем борца СС дивизије. На пример, 2020. године у Словенији је поништена казна изречена 1946. године генералу Рупнику, који је служио нацистима. Затим, Србији суседна држава (Хрватска) је почетком 90-их година ХХ века изабрала елементе усташке прошлости као један од својих државних симбола. Нацистичке симболе користе представници навијачке заједнице на различитим спортским догађајима у Хрватској.
Средина четрдесетих година прошлог века постала је прави тест за земље источне Европе и Балкана: догодило се да је, у позадини избора Запада за пут непротивљења злу, избило страшно крворполиће и рат који је трајао неколико година. Захваљујући победи у том рату, многи народи су поново могли по своме градити своју судбину, опирући се у првом реду на сопствене намере и сопствену јединственост.
Данас 9. мај није само празник победе, него и подсећање за све нас какав би свет могао бити без закономерног исхода – симболичног подизања црвене заставе победе у Берлину над Рајхстагом. Важно је напоменути да се у Србији, традиционално, већ неколико година, у различитим регионима земље, одвија акција „Бесмртни пук“, која се спроводи у част Дана победе како у Русији, тако и у другим земљама света. У оквиру поворке њени учесници носе фотографије својих најмилијих, учесника Другог светског рата (Великог отаџбинског рата). „Бесмртни пук“, је непрофитна, неполитичка, недржавна грађанска иницијатива, коју су Срби заволели због још једне карике у везама са Русијом: телеконференција између региона Србије, Балкана и региона Русије на дан „Бесмртног пука“ постала је још једна карика у развоју руско-српског историјског памћења.
Да кажемо нешто и о историјском памћењу: захваљујући напорима многих јавних организација у Србији, а и на Балкану уопште, све више младих учи и прожима се идејама света без рата и победе над фашизмом из периода од пре скоро 80 година. У оквирима културно-просветних манифестација, а посебно за младе, важно је присјетити се како улоге властитих предака, тако и улоге главног савезника у поразу нацизма – Совјетског Савеза (данас Русија).
Заједничка прослава Дана победе са Русијом данас за многе земље постаје главни празник победе над нацизмом, а такође и симбол супротстављања нацизму у данашњици. Ни један покушај тактичких непријатеља да умање улогу руског војника у великој прослави победе у Другом светском рату не може се крунисати успехом. За српски народ 9. мај је био, јесте и остаје свети празник који омогућава да се на нови начин схватају изазови савременог друштва и да се на нови начин према њима односи.
Извор: Искра
