Ранко Гојковић
Чудотворна Теодоровска икона Мајке Божије (многи је називају и «Царска икона») сматра се заштитницом царског рода Романових. Постоје две верзије настанка њеног имена. Једна је да је добила назив по свештеномученику Теодору Стратилату (код браће Руса Теодор је Фјодор па је и Теодорвска икона код Фјодоровска икона) у чијем храму се налазила вековима. Друга верзија је, да је икону наручио отац Александра Невског Теодор и њом благословио свог великог сина. Пред овом иконом често се молио велики руски кнез свети Александар Невски и она је била учесник многих његових похода (Александар Невски није имао изгубљених битака на бојном пољу, као потом и његов велики наследник Александар Васиљевич Суворов коме је управо свети кнез Александар Невски био небески покровитељ). У сваком случају, Теодор Стратилат је био небески покровитељ оца Александра Невског, Руси немају Крсну славу па се светитељ који се прославља тог дана кад су рођени, сматра небеским покровитељем тог детета.
Интересантно је да сама реч Теодор има значење «Божији дар» и Срби имају дивна србска имена са истим значењем као и име Теодор или Теодора - мушко Божидар и женско Божидарка.
Пред овом чудотворном иконом 27. марта 1613. године (14. марта по црквеном календару) Михаил Романов, први Цар из лозе Романових, добио је благослов на Царство. Било је то годину дана после ослобођења Москве од стране пукова које су предводили Мињин и Пожарски, када су латински јеретици протерани из Москве. Та победа значила је окончање тзв. «Времена смутње».
Позната су и историјско сведочанства о томе да је дрвени храм у коме се налазила чудотворна икона два пута сагорео до пепела а да је икона остала неоштећена. Први пут икона је нађена потпуно неоштећена у пепелу изгорелог храма, а други пут икона је била виђена како лебди у ваздуху изнад пожара. За верујуће људе који знају за страшни прогон свете вере Православне и православних храмова у време «црвене куге», истинско чудо представља и чињеница да је храм у Костроми у коме се налазила чудотворна Фјодоровска икона Мајке Божије, остао читав све време богоборачке власти током ХХ века. Православним монархистима, међу које себе убраја и писац ових редова, ова чињеница очувања Фјодоровске иконе Мајке Божије за све време трајања црвеног терора, улива наду да је могућа обнова Руског Православног Царства. Истина је да су црвени бандити скинули изузетно вредан златни оков и драгоцености са те богато украшене царске иконе (само златна риза на тој икони била је тешка 10 килограма), али је икона у потпуности сачувана до наших дана.
Поводом обележавања 300 година Дома Романових, 1913. Године, Кострому и Теодоровски манастир посетила је и Света Царска Породица, Свети Цар Николај II Романов, његова супруга света царица Александра Фодоровна са њиховом децом и сестром Царице Александре, Великом кнегињом Јелисаветом Фјодоровном.
Аутор пред улазом у храм Фодоровске иконе Мајке Божије у Царском селу код Петрограда, који је постројен средствима Светог Цара Николаја II
Верујем да многи не знају разлог овог „очества“ многих руских царица и Великих кнегиња Дома Романових. Наиме, знамо да се очинство или „средње слово“ код браће Руса обавезно уписује поред имена и презимена, код особа женског пола додаје се наставак „вна“ на очево име. Тако би, на пример, за моју кћерку у Русији средње слово или очинство гласило „Ранковна“ По законима Руске Империје, чланови Дома Романових морали су бити крштени у Православној вери, па се јављао проблем са очевима који нису били Православни. Због тога су чланице Дома Романових које су се крстиле у Православној вери а чији очеви нису били Православни, за средње слово или очество узимали име Теодор (Фјодор код Руса) па су постајале Фјодоровне по очинству због чудотворне Теодоровске (Фјодоровске) иконе Мајке Божије, заштитнице рода Романових. Знамо за две царице Марије Фјдоровне, две царице Александре Фјодоровне као и за велику кнегињу Јелисавету Фјодоровну. На тај начин, Пресвета Богородица преко Њене чудотворне Фјодоровске иконе постаје Небеска Покровитељка тих припадница дома Романових чији очеви нису били православне вере.
Правоаславни Цареви су двоструки Божији помазаници и ништа што је везано за њихове животе не може бити без допуштења Божијег и без Његове Промисли, па и потврду исправности овакве праксе налазимо и у Светом Писму. Наиме, пророк Исаија говори о праведној Божијој казни за оне који су Га напустили, где ће њихова имена остати као клетва међу изабранима, док ће Господ погубити непослушне, а своје праве слуге назвати новим именом. Ово пророштво пророка Исаије истиче оштро раздвајање између верних и неверних: „Своје име ћете оставити мојим изабранима као клетву. Господ ће вас погубити, а слуге ће Своје назвати другим именом“. Дакле, примањем Свете Вере Православне, припаднице дома Романових добијају друго име и постају слушкиње Господње. Њихово очество од земаљског очества њихових очева који нису били Православни, благодаћу Фјодоровске иконе Мајке Божије као заштитнице дома Романових, прелази у Небеско Очество и баш као што је пророковао пророк Исаија – оне крштењем у Светој Вери Православној постају праве слушкиње које ће се назвати новим именом.
Мноштво је чуда везаних за ову икону, поменућемо догађај из 1262. године. Руски војници су уочи битке са Татарима испред својих пукова носили чудотворну Фјодоровску икону Мајке Божије. Уочи битке из лика Мајке Божије су засијале огњене луче и непријатељ се нагнао у бекство па је град Кострома сачуван од разарања.
Интересантно је да је очинство првог руског цара из лозе Романових такође било Теодоровић (Фјодоровић). Као што је интересантно да је почетак династије Романових директно везан за Ипатијевски манастир, а убиство Светих Царских Мученика и крај лозе Романов одиграло се у дому Ипатијевих. Неко ће рећи случајност, али ко верује у Бога не верује у случајности, ја не верујем у случајности.
Пресвета Богородице Фјодоровска, моли Сина Свога за даровање Православног монарха који ће служити Теби и Твом Сину на добробит многостардалног србског и руског рода православног и очување Свете Вере Православне.
